Први велики вртови, настали су поред великих река, јер су се ту развијале и прве велике цивилизације.
О тим вртовима данас можемо говорити само на основу слика на зидовима пећина или по сачуваним натписима.
Нај старији познати вртови, углавном потичу из источњачких земаља: Египат, Вавилон, Медеја, Персија...

 Египатски вртови

Имали су развијене мреже канала за наводњавање, па су тако успешно узгајали винову лозу, воће, поврће, и житарице за време сушних периода.
Тако стечена искуства, каснике користе за гајење вртова.
Вртови су имали правилан геометријски облик,били су подељени на мање правоугаоне и квадратне површине, које су биле раздвојене оградицама од сушене опеке или живе ограде. Само један део врта је био намењен за уживање.
Гајили су само корисне биљке: маслине, смокве, нарове, урме... то дрвеће су садили у правилним редовима. Од цвећа су највише користили врсте јарких боја и опојних мириса.

Аменофис:

Велики врт са ретким биљкама и базеном 1500 х 30м, од гранита.

Краљица Хат Шеп Сут:

Послала је своју делегацију да донесу 32 саднице мирте, које су се примиле у Теми.

Тутмез Први:

Ратовао је у Палестини, одатле је донео ретке биљке, касније су те биљке чак и оцртане на зидинама његове палате.

Вртови у Месопотамији

На подручју између Тигра и Еуфрата су се развијале велике државе: Асир, Акид, Вавилон, Медеја, Персија.
Становништво тих простота, углавном је било орјентисано према пољопривреди јер су реке сваке године плавиле и остављале за совом плодан муљ, на коме су добро успевале разне биљне врсте.
Нај познатији врт са тих простора је Вавилонски висећи врт. (Семирамидини вртови).
Врт се састојао од 4 терасе.
Прва је била димензија 45 х 40 м Друга 40 х 30 м
Трећа и четврта су се сужавале према врху.
На те терасе је нанета смола, како вода неби неконтролисано отицала, затим је нанет дебели слој земље.
Конструктор врта Набукодоносор је морао да направи правилан избор биљака које би могле несметано да расту на том релативно малом простору.
На прве две терасе је посађено дрвеће а на друге две, које су биле мањих димензија, посађено је
Жбуње и цвеће. Све се заливало помоћу система канала, премазаних смолом. Вода се подизала до горње терасе, одакле је пуштама у канале.
Врт се налазио у Вавилону поред капије богиње Иштар.
Проглашен је за једно од 7 светских чуда старога века.

 
Римски вртови

Најмање зелене површине у близини кућа, где су гајили воће и поврће, звали су се хортоси.
У оквиру стамбених кућа, налазила се просторија, углавном четвртастог облика, оивичена колонадама стубова. У средини се налазио базен за сакупљање кишнице.
У тим просторијама, које су се називале атријуми, биле су и мале скулптуре богова, заштитника кућних огњишта и бисте предака.
У богатијим хортосима гајиле су се жбумасте врсте у виду топиарија.
На излазима из градова, постојале су мале зелене површине где је војска пред походе постављала своје кампусе.
Богати Римљани су имали и своје виле и летњиковце изван градова које су служиле за одмор и имале су прелепе вртове.
Позната је Хадријанова вила код Рима. 

Ренесансни вртови

Долази до препорода античке културе, људи почињу да живе и изван градова где су ради свог уживања градили вртове.
Ренесансне вртове одликује велики број каскада, зидова, стубова, фонтана, скулптура, има јако много водених површина.
Овај стил се много одаљио од природе, постао је ближи архитектури.
Нај познатији вртови ренесансног стила су: Вила Десте у близини Рима, Ватикански вртови, вила Медићи (Фиренца), вила Гамбрија, вила Алон Брандини...

Барокни вртови

Нај значајније одлике ових вртова су: богатство, раскош, употреба скупих материјала, пренатрпаност детаљима, орнаменталност и грандиозност.
Главни део врта је такозвани партерски цвећњак.
Он је обично изведен од врло компликоване геометријске шаре, која је оивичена ниско орезаном живом оградом, цвећем или украсним камењем. У средини се налази фонтана или нека скулптура.
Барокни вртови су веома великих димензија, нарочито се истиче велика дужина стаза, дрвореда, редова, скулптура, па се тако постиже још већи визуелни ефекат дубине терена.
Нај познатији барокни врт је Версај код Париза, грађен за Луја 14. 1661-1668 године, парк Сент Џемс у Гриничу (Енглеска), Белвер Шенбурн (Аустрија), Нинфенбург (Немачка), Царско Село, Летња Башта, Павловски парк (Русија)

Пејзажни стил

Због пренатрпаности фигура и вештачких материјала у ренесансном и барокном стилу, јавила се потреба код људи да се врате природи. Као тава идеја, изродио се пејзажни стил. Пејзажни сил се јавио најпре у Француској и Енглеској да би се касније проширио на остатак света, па се и данас као такав изучава и пројектује у циљу успостављања баланса између човекових активности и потребе за очувањем животне средине.

Главне одлике пејзажних вртова су то да се уносе природни материјали, уместо фонтана, граде се потоци, биљке се не орезују и не саде у редове, већ се праве неправилне групације, где свака биљка има довољно простора да развија свој хабитус, травњаци се постављају на неравне терене, неправилног су облика, стазе су од рустичних материјала, најчешће само утабана земља, избегавају се степенице и потпорни зидови.Постављају се цветне групације, неправилно оивичене, са пуно осврта на слагање боја и висина.