“ …. у долини планине, на самом ушћу река Беиро и Даро у Хенил, становницима утврђења, занатлијама и радницима је стигло ново наређење пред сами сумрак. Калиф је тражио да се изгради још једна палата и простор у оквиру ње који му је неопходан ради обављања државних послова. И предао је нацрте које је он сам осмислио. Ибен Ам Ахмед је добро знао ста то значи. Уморан од посла тог дана који се полако завршавао, спирајући руке од црвеног песка, блата и прашине, мислећи само о вечерњем одмору, чекао је чувара који би му објаснио кад радници треба да се окупе и добију задатак који ће морати да обаве јако брзо. Болестан и измучен годинама рада које је провео на утврђењу, полако се спустио низ пут који је водио ка пространом базену, сео на сам крај, наслонио се на дрво и зажмурео.Поново отворио очи и подигао поглед ка небу. Испустио тежак уздах, пребацивши руку преко колена. Ипак кад би се осврнуо назад и погледао здање осетио би некакво олакшање. Био је уверен да учествује у стварању нечег непроцењивог, њему недоступног, али прелепог. Окрнуо се још једном пре него што ће отићи да заспи спреман за сутрашњи дан. Иза њега уздизала се силуета величанствене тврђаве, грађена генерацијама и названа Ал Целат Ал Хамра, чувена Алхамбра….”.

Гранада

Тврђава Алхамбра је смештена на брду Монте де ла Азабик, на обали реке Даро и у близини друге реке, Беиро. Измештена на већу висину од надморске висине самог града, заштићена шумом, са њених простора пружа се прелеп поглед ка граду Гранада. Представља најпозантије архитектонско остварење муслиманског народа који је живео на овим просторима до 15 века.

Арапи који су били примамљени освајањем, у 8. веку су прешли Гибралтарски мореуз и настанили се на југу Иберијског полуострва. Ово место је красила изразито медитеранска клима на коју су Арапи били навикнути, тако да из тог разлога нису желели ићи северније, већ су остали населивши Андалузију. Још један разлог да ту остану био је и то што су имали јаку везу са афричким континентом, одакле су и прешли, преко Гибралтара.

Највећи део ове области је био изразито сув, мада су ту постојала три стална водотока, реке Даро, Беиро и Хенил. Вегетација је била карактеристична медитеранска, са маслинама и разним зимзеленим врстама.

Ипак, изнад саме Гранаде се уздиже планина Сијера Неваде, која је под снегом већи део године, тако да је у тој области и постојала вода која се ту појављивала од отопљеног снега са планине, што ће муслимански досељеници искористити при градњи својих утврђења.

Муслиманска Шпанија ће постати независна убрзо после крунисања независног калифа од Андалузије, негде почетком друге половине 8. века. Спојили су се са локалним становништвом и створили велико богатство бавећи се трговином. На Иберијском полуострву су провели скоро 8 векова. Иако су били насељени и у Кордоби и Севиљи, ова два места су већ у 13 веку била освојена од стране хришћана. Последње маварско уточиште у Шпаније је била Алхамбра у Гранади која је од стране хришћана, најпознатијег шпанског краља и краљице, Фернинанда и Изабеле, била освојена 1492. године. Фернинад и Изабела су протерали Муслимане и спојили под једну власт све хришћанске области које су нам данас познате као Шпанија.

Међутим, никада нису успели да избришу трагове које су Муслимани оставили на том подручју, посебно што се тиче достигнућа у области архитектуре. Иако су муслиманска утврђења вековима падала полако у заборав, нека и уништена, у 19. веку је почео да се враћа стари сјај ономе што је некад постојало, а до тада било сачувано. Тако да данас имамо прилику да видимо и уживамо у инзварендним лепотама муслиманске уметности на тлу Европе и најпознатијем муслиманском утврђењу у Европи, тврђави Алхамбра.

Историјат Алхамбре

Велики број научника који су проучавали историју овог утврђења тврди да назив Алхамбра потиче од црвене боје самог утврђења и црвене глине помешане са каменом из Гранаде, која је коришћена приликом израде овог комплекса. Алqуала Хамра на арапском значи црвени замак. Пошто је утврђено да је раније Алхамбра била прекривена белом бојом, распрострањено је и мишљење да име потиче од бакљи којима је била осветљена у току ноћи. Са друге стране постоје и они који тврде да име потиче од имена њеног оснивача Мухамеда ибн Yусуфа Алхамара (Мухамеда И из династије Насрида).

Алхамар је ову тврђаву подигао на остацима и већ изграђеним зидинама тврђаве која је ту постојала у 13. веку, тј. започео је њену изградњу коју ће током година настављати сваки од потомака доградивши по још неки део, да би касније у 15. веку тврђава добила крајњи изглед какав данас познајемо. Најстарији делови овог комплекса датирају још из 9. века када су се ту настанили први краљеви који су владали Гранадом.

Алхамбра је првенствено била подигнута у војне сврхе, због заштите њених султана који су боравили у средишјнем делу комплекса. Најстарији делови су били изграђени на западу и то је била тврђава Алцазаба. Како се ишло ка истоку, старост комплекса је опадала.

Алхамбра се састојала из три јако повезана дела: Алцазабе,као утврђења, Алцазар – палате и Медине, односно града. Њена површина је била око 15 – 16 хектара.

Као што смо рекли, пада под утицај Хришћана крајем 15. века после чега се врши етничко чишћење Муслимана. Шта ће се даље дешавати са тврђавом, било је скроз неизвесно јер су се хришчћсни трудили да избришу утицај Муслимана. У самом здању је саграђено још неколико објеката, чија градња, иако је била иновативна није била примерена једном таквом окружењу које одише изразитим маварским стилом. У 18. и 19. веку, Алхамбра је потпуно заборављена, била је станиште просјака и војске, нарочито приликом Наполеонових освајања. Приликом повлачења минирали су део тврдјаве. Ипак за време романтизма, када се опет почело размишљати о ономе што је лепо и што би требало сачувати, амерички дипломата и писац, Вашингтон И., је објавио збирку приповедака „Приче из Алхамбре“ после кратке посете Алхамбри и та збирка је доживела невероватну популарност, после које је тррђава постала широм позната, а то је натерало шпанске власти да изврше реконструкцију самог здања и врате стари сјај тврђави. Реконструкција је извршена 1828. године, мада је доста тога било неповратно изгубљено.

Данас Алхамбру посети два – два и по милиона људи сваке године, који се одушевјени враћају са причама и под утиском бисера маварске архитектуре, мада је тешко сада у њој пронаћи мир на онај начин како су то калифи замислили, јер у било ком тренутку дана, тврђава врви од посетилаца из свих крајева света, жељних да се упознају са једном егзотичном културом, начином размишјлања и и живота Ста је то што карактерише тврђаву и какав је то стил који одушевљава свет генерацијама?

Одлике маварске архитектуре и вртова

Арапи су по доласку на Иберијско полуострво са собом донели све вештине које су они примењивали и за изградњу вртова у својој домовини. Ипак и поред свих знања које су имали за неке од елемената својих грађевина користили су напредне технике неких других народа, тако да су од Египћана усвојили технике наводњавања, такође и од Римљана начине водоснабдевања, водовода, што је омогућило снабдевање града водом и стално заливање башти.

У долини испод Сијера Неваде и долини реке Гвадалкивире је било доста кућа и вртова које су саградили Арапи. Куће су се обично састојале од више дворишта која су била затворена зидовима. У двориштима су грађене фонтане и сађено разно зеленило. Улице су биле поплочане и грађене су без неког већег реда. Ово се односило на све градове у којима су били присутни Мавари, било да се ради о Кордоби или Гранади.

Гранадски врт није био само архитектонски, посебно због тога што вегетација и пејзаж такође имају јако важну улогу.

Пације (patio)

Затворен начин живота је условио да су прихватили начин обликовања простора и вртова који су се могли срести и код Римљана. Свакодневни живот се одвијао у пацијима – патио - унутрашње двориште, које је било окружено грађевинама. Пације су постали једна од одлика маварских вртова.. Пација су била ограничених димензија и заштићена од погледа, користио их је само онај коме је било и намењено, и надовезивао се на собе у самим зградама, као спољашњи дневни боравак. Били су квадратни или правоугаони, затворени зидом или живом оградом. Обично се у њему налазила вода у неком облику, било да се радило о фонтанама или базенима са водом ( Двориште Мирти, Двориште лавова). Тежи се томе да пације буду испуњене разним облицима зеленила и цвећа, вегетације које ће простор испунити мирисом, а заједно са водом одржавати овај

простор свежим и пријатним за боравак у току лета. Гајиле су се разноразне биљке, почев од ружа, јасмина, затим саксијских всрста, кринова.

Вода

Вода је била један од основних елемената без које се није могао замислити маварски врт. Била један од три основна елемента која су чинила маварски врт поред боје и мириса. Арапски вртови су грађени за живот који је подразумевао седење и размишљање, удаљени од урбаног живота, простор у коме време не постоји. Настојали су да се у приликом боравка у врту укључи што више чула, да се човек осети узвишеним и посебним, да направи свој мали рај који ће га на неки начин приближити Алаху. Куран и каже да чиста вода представља оличење раја, тј. постаје симбол раја на Земљи који је створио човек.

За разлику од западних цивилизација који су воду такође користили у својим вртовима, али давали јој практичан значај, Арапи су потицали са простора који је јако сиромашан водом, тако да је вода за њих представљала живот, богатство или моћ.

Вода се налазила у различитим облицима, било да је истицала из неке фонтане или стајала у базенима у којима се рефлектовала слика зграде или неба. Од једног до другог елемента са водом ишао је канал који се зове сегија, у коме вода протиче. Вода се никада не налази у великим падовима или превеликим базенима. Она истиче лагано и мирно пада у плитке базене који су обично обликовани и заштићени керамиком од ситних плочица у разни бојама, плава, зелена, мрка, златна позната као „азулејос“. Звук падајуће или текуће воде су нарочито волели, тако да се на скоро сваком ћошку могло чути некакво шуштање воде.

У саму тврђаву Алхамбара вода је доведена из реке Даро помоћу система за довод воде који је урадјен у исто време кад и главни водоток, Ацеqуиа реал кроз башту Генералифе. Пејзаж је драстично измењен тако да је цео пут којим пролази вода озелењен и наводњава баште. Кроз канале вода је протицала током целе године, а за коришћење у самом граду, за пиће и купатила, вода се чувала у подземним резервоарима. Раздвајајући Алхамбру и Генералифе, вода утиче у тврђаву на месту где је изграђен Торре дел Аqуа (Водени торањ) и аквадукт. Кроз утврђење протиче испод главне улице, све до тврђаве Алказаба.

У свакодневној употреби вода није служила само за хигијену, већ и за ритуалне обреде којих је било свакодневно,тј. за ритуална прања и свакодневне молитве. У кућама вода се чувала на специјалним местима у земљаним посудама које су је штитиле од загревања. Карактеристичан архитектонски елемент био је „таq“, специјално место где су се држале посуде са водом.

Такође, базени са водом имали су и улогу да одржавају свежину саме унутрашњости тврђаве.

Мавари су користили два стила за изградњу фонтана, а карактерише их то да су оне обично кружног облика и налазиле су се скоро у сваком дворишту

Архитектура

Ниједан од архитектонских елемената се није посебно издвајао у самом врту, није долазила до изражаја њихова индивидуалност. Међутим, уметност је била и те како развијена. Било да се радило о орнаментима који су се налазили свуда по утврђењу и то не обичним него су представљали стихове из Курана, писани су краснописом, испреплетани, налазили су се чак и на плафонима и премазани су златном бојом. Један од најчешћих је и „Алах је велики, Мухамед је његов пророк“, што је разумљиво јер су они били јако везани за религију, тј. они и религију су једно, чине једну целину. Најчешћи су биљни мотив, што је разумљиво, с обзиром на то да Ислам забрањује приказивање људских фигура. Такодје, животиње су јако честе и налазе се на сваком кораку. Једна од најпознатијих је лав, који симболизује моћ и снагу владара. Карактеристична декорација су арабеске.

Дворишта никад нису била превелика, правоугаоног су облика и омогућавају продор светла и свежег ваздуха. Базени су граде по дужој оси у правцу север – југ.

У изградњи комплекса највише се користе земља и цигле, којима се изграђују потпорни зидови, зидови или гробнице. Овај материјал се најчешће користи за делове тврђаве који су делом под земљом. За градњу палата користе се керамичке плоче или се користи бели мермер, дрво или неки други материјал

При изградњи јако се водило рачуна да палате буду функционалне, тј. да температура у њима буде пријатна у сваком делу године. Станари су летњи период проводили на доњем спрату. На главна врата би улазила топлота, у главни део куће, а затим се подизала до врха и напуштала просторију кроз прозоре на врху куће.

Декоративни елементи су представљени хладним бојама. У зимском периоду они су се пели на виши спрат, доња главна врата би затворили, а прозоре на врху затворили такође стаклом или орнаментима.

Светлост је у просторије обично допирала на два начина. Било да је улазила са стране унутрашњег дворишта, потпуно слободно, притом рефлектујући се делом од воде, или са спољашње стране, где би на прозоре били стављени орнаментални капци, украшени, и кроз које би светлост могла продрети унутра.

Алхамбра

Alkazaba

Алказаба је прво утврђење на које се наиђе приликом посете Алхамбри. Само утврђење је завршено 1273. године, за време владавине Мухамеда ИИ. Алказаба је изграђена да служи као војно утврђење на брду, да се одатле надгледа околино и штити владар. Око целе краљевске палате био је изграђен систем зидова који су се спајали на месту где је изграђена Алказаба и њена највиша кула са звоником - Торре де ла Вела, висока око 27 метара, са квадратном осном ивице 16 м.

Тврђава Алказаба је био кључни део одбране града и била је једини начин комуникације становника унутар палате са Гранадом. Најстарије писани траг каже да је на овом месту постојала некаква тврђава у 9. веку, ипак репрезентативно утврђење ће постати тек у 13. веку. Кроз дуги период времена, Алказаба ће бити прилично уништена .

Тврђава је била саграђена тако штоје улазни простор био опасан дуплим зидом, да би са северне стране био додат још један зид, тако да је ова тврђава била скоро непробојна. На одређеном растојању су се налазиле дебеле куле са којих се могла осматрати околина.

(кликни на слику за увећан приказ)

У унутрашњем делу унутрашњег зида налазиле су се просторије које су служиле стражарима за складиштење и боравак, а имале су и друге могућности за становнике унутар тврђаве - ту је било изграђено и купатило које су такође стражари могли користити. У овом делу постоји и неколико тамница које су биле смештене под земљом, као и резервоар који је складиштио воду, најпре кишницу, а у каснијем периоду воду која је била доведена каналима у Алхамбру.

На самом улату у Алказабу налази се „Адарвес“ башта која је изграђена у нешто касније периоду, за време ренесансе. Са овог места пружа се један од најлепших погледа на град. На крајњем западу налази се зид на којем су били уклесани чувени стихови песме Франциска Иказа:

"Dale limosna mujer, que no hay en la vida nada, como la pena de ser ciego en Granada"

„Дајте му милостињу жена, да не постоји ништа у животу, као што су болови били слепи у Гранади“

Капиије

Тврђава је имала неколико специфичних улаза и тачно се знало који улаз се за шта користи. Капије су биле изграђене у карактеристичном арапском стилу са равним ивицама на које би се надовезао полукруг.

Puerta de la Justicia – Врата правде се налазе на јужној страни тврђаве, ипод палате Царла В. Представљала су главни улаз у тврђаву, а по натпису на луку се види да су изграђена за време Jусуфа И у првој половини 14. века. Н своду имају уклесан амблем или знак који у својој основи има пет прстију који би требало да представљају пет основних заповести у Курану: Један Бог (Алах), јединство са Алахом-јединство Божије, Милостиња, Молитва, Пост И ходочашће у Мецу бар једанпут у току живота.

Plaza de los Aljibes – Трг носи име по

резервоару за воду који је ту био смештен, а он се назива „аљибес“, изграђеног крајем 15. века. То су били пространи резервоари смештени под земљом. Са ове тачке се пружа веома леп поглед ка Гранади

Puerta del Vino – Ова капија је била глани улаз у Медину или град Алхамбру кроз главну улицу, налази се на делу тврђаве који се данас зове „Висока Алхамбра“. Претпоставља се да потичу из периода Мухамеда II

Puerta de las Armas – Представља један од службених улаза и најчешће је коришћена за приступ тврђави. Једна је од старијих елемената палате, изграђена у 13. веку и представљала је везу палате са градом Гранада.

Puerta de los Siete Suelos – На шеталишту изван зидова града било је неколико утврђења и капија. Капија седам спратова је једна од њих. Саграђена у 15. веку на месту претходне, уништена је приликом повлачења Наполеонове војке. Поново је обновљена у 20. веку, тачније 1970. године по узору на старе фотографије и илустрације.

Торњеви

Торњеви су се налазили око саме тврђаве обично на неком одређеном одстојању. Са њих се могла надгледати околина и посматрати дешавања у самом граду. Неки су служили и самим владарима као видиковац. На неким кулама су се налазили и звоници који су сигналисали узбуну или некакав догађај.

Torre de la Rauda – Кула „Рауда“ се налази спојена са палатом Лавова преко улазних врата. Дуги период времена су мислили да је да је ово било место где су краљеви били сахрањени, али гробље је било лоцирано више ка југу, тако да је ова кула могла бити главни улаз у њега. Кула је названа од имена „Раwда“ тј. Од башти које су окруживале краљвско гробље.

Torre de las Damas – Кула Дама је једна од најважнијих у оквиру краљевске палате, са веома старом декорацијом. Носила је разна имена, а последње по коме је познат, највероватније датира Из 18. века. Карактеристична је по својих пет лукова који се осликавају у води базена који се пружа пред кулом.

Torre del Mihrab - Кука је саграђена са десне стране торња Дама. У унутрашњости се налазио прелепи ораторијум који су могли користити само они који су се налазили у кули поред ове. Ова кула је претрпела једну неуспешну рестаурацију, али је поново обновљена у првој половини 20. века, тачније 1932. године.

Torre del Cadi – Ова кула најпре је носила назив „ Пресо“ (затвореник), а да би јој се пришло морало је да се изађе из оградног зида. Преко пута ове куле је водио пут којим се могло стићи у Генералифе.

Torre de las Infantas – Смештена је на источном бедему. Прилази се јој се кроз прилаз који је украшен карактеристичним арапским декоративним елементом (муqарбас). Била је осликана илустрацијама које су имитирале цигле, односно блокове од којих је могла бити изграђена. Једна је од примера невероватног унутрашњег дизајна и декорције

Torre de la Cautiva – Кула која је такође променила неколико назива, тако да је у 16. веку била позната као „Ладрона“ (лопов). Приликом проласка кроз пролаз наилазимо на двориште које је украшено са луковима и декорацијом. Изграђена је крајем 13. И почетком 14. века.

Torre de los Picos – Саграђена је крајем 13. века и има три спрата. Необична је због архитектуре која је карактеристична за готику, мада разлог због кога је изграђена у том стилу је непознат. Кула је имала стамбену И одбрамбену функцију.

Torre Cabo de la Carrera – – Један од старијих торњева у палати. Потпуно је уништен приликом повлачења Наполеонеове војске из Гранаде у 19. веку

Torre del Agua (Водени торањ) – Налазио се на истоку тврђаве, са аквадуктом, био је тачка на којој је вода, која је допремана из реке Даро из врта Генералифе, увођена у Алхамбру. Такође И овај торањ је био уништен приликом повлачења Наполеонове војске.

Једно од најпознатијих дворишта у самој палати је Патио де лос леонес („Двориште лавова“) саградјено између купатила и дворишта „Араyанес“. У њеном средишту се налази стилизована фонтана од ћилибара са 12 лавова од црвеног гранита који симболизују снагу владара, тј. центар моћи. Из њихових чељусти истиче вода у савршено кружни базен и даље наставља да тече кроз четири канала у облику крста на све четири стране света и представља четири реке раја. Сваки од канала се завршава са кружном фонтаном. Само двориште није великих димензија, оно је 30x16 м, али делује прилично пространије због свог окружења. Двориште је уоквирено са 124 стуба, израђених од белог мермера, са богатом оријенталном декорацијом и и чипкастим арабескама. Кажу да је архитекта хтео да подсете на палме из оаза из афричке домовине. Кружне фонтане које представљају крај канала налазе се у пространим дворанама, две правоугаоне се налазе насупрот једна другој на краћим страна дворишта, а две квадратне на дужој страни. То су дворане „Моцарабес“, „Реyес“, „Дос Херманас“, „Мирадор де Дараxа“ и друге. Двориште лавова је једно од најмлађих простора које је изграђено у палати, Изграђено је за време Мухамеда В. Двориште лавова је било веома интиман део палате, који је служио само за владаре. Све укупно ово двориште имало је једанаест фонтана. Када је саграђено имало је и засаде поморанџи.

Зграде које га окружују биле су савршених пропорција. Први спрат би био постављен као квадрат и кроз њега постављена дијагонала. Ротирајући ту дијагоналу за 45 степени, добила би се висина наредног платоа, а затим ротирајући дијагоналу добијеног правоугаоника, добила би се висина наредног платоа. Завршно са ротирањем треће дијагонале добија се висина торња, а она је дупло већа од почетног квадрата. Медјутим, насупрот устаљеном мишљењу да је овај простор био само луксузно место за одмор владара, Роберт Ирвин истиче да ово двориште није било то, или није било само то. Према његовим тврдњама, двориште је коришћено за верска учења, за окупљање и састанке на којима би се предавала филозофија, теологија и религија. – медраса. Ирвин оспорава да се у овом простору налазио врт, позивајући се на непознатог путника који је крајем 15. века боравио у палати и том приликом описао мермерни плочник у дворишту; с тим што се слаже да је касније могао постојати врт, када је плочник био извађен а камен продат. Такодје, мароканске медрасе су имале сличну декорацију као што то има и овај простор, са стубовима и дубоком орнаментиком. Ипак, слаже се да неке просторије не одговарају амбијенту медрасе. И не објашњава текст на самој фонтани која говори у прилог врту.

Такође истраживања су показала да је „Фонтана 12 лавова“ преузета из јеврејске палате Јусуф Ибн Нагрела. Сачуван је готово потпун опис фонтане који је написао песник Ибн Габирол. Каже се да дванаест лавова представља дванаест племена Израела, а два која имају знак на челу, означавају два изабрана племена

Двориште "Daraxa" – Очи султанице

Са северне стране Дворишта лавова налази се палата Дараxа, један од најинтимнијих вртова у саставу палате. Само двориште подсећа на трапез и има ширину око 20 метара.

Очи султанице су један од вртова који је саграђен уз знатно учешће зеленила - шимшира, чемпреса, наранџа и акација. Са страна је окружено колонадама и галеријама.

Ово је био један од најлепших примера затвореног врта где се могло уживати у природном амбијенту и фонтани у самом центру дворишта. Рубни делови фонтане су такодје имали уразбарене поеме као што има фонтана лавова. Због великог присуства биљака двориште је било засенчено и било је јако пријатно за одмор поготово у току јако топлих дана.

На јужној страни дворишта се налази дворана „Дос Херманас“ („Две сестре“) која сачињава „Дворану тајни“. Тако се зове јер уколико стоје две особе на супротним странама и једна шапуће, друга ће моћи јасно да је чује због добре акустике самог здања.

Двориште дама – Torre de las Damas

Двориште дама је саграђено у другој половини 14. века. Пошто је било у јако лошем стању, ово двориште је морало бити обновљено и рестауирано. Ово двориште је било једно од најлепших у самој палати. У њој се налази Кула дама чије декорације су међу најстаријим у Алхамбри.

Сам торањ има више назива, а настали су према томе ко је живео у њему. Ова кула носила је и име „Партал“.

Кула је имала портал од пет лукова од којих је средишњи био највећи. Пред кулом се налазио рибњак на чијој површини се рефлектовала кула. На левој страни су се налазиле три мале арапске куће. У њеној унутрашњости су пронашли слике које су биле оштећене, али на којима су се видели одређени детањи из живота Арапа у Шпанији. Испред куле налазио се већ поменути рибњак и врт који се зове „Партал“ врт. Такође је једно од оних места које људи данас радо обилазе и задржавају се у њему.

Са куле се пружао прелеп поглед ка Гранади.

Двориште Мирти – Patio de Comares

Кажу Двориште Мирти је једно од најсликанијих места у целој палати и место где се људи обично најдуже задрже, и да не могу да верују како се на тако малом простору створила илузија велике површине помоћу воде и рефлексије. Ово двориште је уједно и најзначајније место у тврђави, ту је била смештена резиденција владара. Била је јако украшена. Имала је два улаза, први који је омогућавао краљевској фамилији да уђе у просторије и, други, који се настављао на хол и омогућавао да се приђе базену са водом, односно да се изађе на двориште „Цомарес“. Градњу овог дела палате започео је Исмаил И, наставио Yусуф И, а завршио Мухамед В.

Двориште Мирти добило је име према густим зеленим миртама које су се истицале на белом мермеру који је окруживао здање.

У дворишту се налазио базен у који је вода константно утицала на једном крају, а истицала на другом, из два мермерна базена, тако да површина воде никада није било идилично мирна. Уздужна оса базена се налазила на главној оси дворишта скоро целом дужином, тако да простор изгледа много већи. Базен има димензије 34x7м. Архитектура која окружује рибњак се огледа у води, као и само небо. Вода у базену стално одржава простор свежим и пријатним за боравак.

У двориште се улазило на угаона врата и приликом проласка кроз њих, није могло да се сагледа цело двориште, већ се оно видело тек кад се приђе бизу базена.

Главна зграда се издиже изнад самог базена. Постављена је на седам лукова, односно осам стубова од алабастера, где је средишњи лук нешто виши него остали. Фасаде су украшене развонрснм декоративним елементима, посебно биљним. Иако можда не изгледа да су се на тај начин градиле, ове зграде имају савршене пропорције.

У Дворишту Мирти се налазила Дворана амбасадора или Дворана стаклених прозора („де Цомарес“) у којој се скоро увек средишњи део налазио у сенци да би се одржала свежина, а средишњи део је уједно био и место које је било предвиђено за султана. Име „де Цомарес“ је настало од арапске речи „камрија“, којом су Арапи означавали бојене прозоре. Дворана је добила назив по томе што су у њој примани посланици и друге личности.

Палата Карла V – Palacio de Carlos V

Градње палате Карла В започета је у првој половини 16. века. Краљ је наредио да се за њега и његову фамилију сагради палата, јер Алказаба, која је била њеогва летња резиденција, није могла да подмири његове потребе. Градња је започета на месту близу Алхамбре, тако да би владар могао да ужима у ономе сто су створили Арапи за време њиховог боравка на тлу Шпаније.

Дозволу да гради палату добио је архитекта Педро Мацхуца који је био заљубљеник у ренесансни стил. Палата је била квадратног облика 63 метра широка и 17 метара висока.

Сама зграда је у свом центру имала кружно двориште и то је била једна од одлика ренесансе у Шпанији. Било је једно од најлепших креација у ренесансној Шпанији, пречника око 30 м, а оивичено са 32 стуба која су била изграђена у дорском стилу

Закључак:

Алхамбра је вероватно најпознатија и најлепша палата коју су саградили муслимански владари за време свог боравка и владавине на Иберијском (Пиринејском) полуострву све до краја 15. века, тачније 1942. Иако је у периоду после, пошто је била освојена, дограђивана, рушена и минирана, Алхамбра је до данас сачувала исламски дух који је у њој боравио током скоро 8 векова постојања и од 1994. године она је под заштитом УНЕСЦО-а.

Алхамбра данас привлачи милионе туриста годишње из свих крајева света који долазе и поново се враћају да виде оно што је Ислам на тлу Европе створио, и да на тренутак покушају да осете и доживе простор и време на аутентичан начин, на онај начин на који су га доживљавали владари и народ који је ту и боравио.

Шта је то што Алхамбру чини једном од најпосећенијх дестинација на свету, ?!

Да бисмо то разумели, морамо се приближити исламској култури и схватити на који начин су размишљали, било да се радило о односу према архитектури, уметности или стилу живота.

Најбитнија ствар која чини живот правог Муслимана је вера, односно религија. Вера за њих представља стил живота, тј. начин, образац по коме треба живети и коме треба тежити. Прави пут за то је едукација и читање Курана. Едукација је био начин да се постане „бољи“ муслиман. Нису веровали у овоземаљски закон, у закон владара, већ само у божији закон, онај који долази од Алаха.

У Алхамбри је 2002. године покренут пројекат за дешифровање натписа који се могу пронаћи на сваком кораку, као орнаменти, било да су уклесани у фасаде или лукове. Велики број је тешко доступан, рађени су чак и на високим плафонима и исписани сложеним курзивом. Калиграфија је била једна од основних вештина муслиманских уметника, јер Ислам забрањује приказивање људских фигура, али оно што се често среће су биљни и животињски мотиви.

"Нема побједника до Алаха" је једна од најчешћих која се понавља стотинама пута, а била је мото владара, династије Насрид. Или „Нема божанства осим Бога“

"Буди штедљив на ријечима и бићеш миран", затим "Радуј се доброј срећи јер ти Алах помаже" само су неке од вечних истина које долазе из Курана и које се такође могу пронаћи на фасадама.

„Вечна срећа“ такође је једна од честих фраза за коју се верује да представља жеље за муслиманске владаре.

До данас је дешифровано преко 3150 натписа од око 10 000 колико се претпоставља да их има, а цео пројекат дешифровања би требало да се заврши до краја 2011. године.

Поред „вечне истине“ којој муслимани духовно теже, они који су то могли, а владари који су стварали Алхамбру свакако јесу, теже томе да створе и природан амбијент који ће омогућити духовно уздизање и приближавање Богу. Тако се код њих често помињу „баште раја“ веома богате водом и зеленилом, вегетацијом која баца сенку, жуборење воде, све са циљем да владару обезбеди место за опуштање Тако у овим баштама срећемо јединство воде, вегетације и мириса. Ова три елемента представљају основне делове сваке градње. Арапи су потекли са простора где воде скоро да није постојало, а вегетација била јако оскудна. Супротно од западних владара којима вода има практичне потребе, Арапима она значи основ живота, снагу и моћ. Жубор воде је представљао „музику“ за уши и служи за опуштање, за подстрекивање чула. Притом је и вода имала и те како практичан значај одржавајући дворишта свежим, затим одржавала вегетацију бујном у условима тропске климе какву је имала и сама Гранада.

Обиље вегетације чини врт лепшим и пријатнијим, било да се радило о пузавицама на белом мермеру или неким другим врстама посађеним слободно или у саксијама (магнолија, олеандар, палма, перуника, јасмин...).

Архитектонски елементи нису толико заступљени или су заступљени, али се не издвајају од остатка врта већ заједно чине складну целину.

Муслиман који би време проводио проучавајући Куран, одвајајући време само за себе морао је створити и простор који би био намењен само њему, затворен од погледа. Решење је било у пацијима, унутрашњим двориштима. У том унутрашњем дворишту створио би свет какав би му одговарао и у ком би се осећао пријатно. У њега би убацио воду јер она подстиче спокојство, боље разумевање света, ствари око себе и самог живота.

То унутрашње двориште има базен или фонтану. Уколико се ради о дзамији верници могу да приђу, да оперу лице, руке и ноге пре него што ће ући на молитву. Куран говори о рајским изворима који у свом центру има базен у који се сливају четири воде. Суштини раја такође припада тајанственост и скривеност. Пандан рају би био унутрашњи свет човека, његова душа, чиста и узвишена као и рајске девице.

Алудирајући на рај и на оно унутрашње у сваком човеку, на чистоту и задовољство, створен је и пацио. Ако је могуће, а увек скоро јесте, у центру има фонтана. Кућа представља царство жена, у њој је мушкарац само гост. Кућа је квадратног, четвороструког облика јер исламски закон каже да мушкарац може имати четири жене уколико може да им обезбеди исте услове.

Насупрот ономе што је изван, овај архитектонски облик остаје потпуно затворен и недоступан, он припада породици која је отворена само ка небу које се огледа у фонтани; „ ...јер моја душа није јавна, отворићу је само за онога за кога будем желео...“ , они који буду пуштени унутра моћи ће да истражују и уживају. Боја, мирис, вода.......

У Курану на 22 места се говори о баштама испод којих теку реке тако да ће све укупно за муслимане то чинити прототипску слику раја – оазу у пустињи. Грађевине међу дрвећем које баца хлад, биљке које чине простор природним, свежим, вода, павиљони и друго, све је то представљало рај - рај у физичком смислу.

Ако свему придодамо карактеристичну уметност, орнаменте, арабеске, лукове и друго добићемо да Алхамбра заиста и јесте оно за шта су је и Арапи сматрали, да није изгубла ништа од свог шарма и лепоте коју је имала у доба свог процвата, да ће трајати и увек наново привлачити пажњу; да ће увек постојати, да ће се о њој причати без обзира које вере били. Она заиста јесте драгуљ једног времена и уметности стално нас позивајући да боравимо у њој.

Алхамбра је реконструкција, отелотворење муслиманског раја, које савакако не треба пропустити.

Литература:

1) “The foundations of Islamic art” - Titus Burchardit (sa nemačkog preveo Irfan Hošić)

2) Gardens of Alhambra, Granada – Alicia Gomez Jimenez, presentation

3) When the Moors Ruled in Europe - Brutish documentary, 2005

4)The Gardens of paradise – by Mark Gilliland

5) Poetry and Vision in the Alhambra's Lindaraja Mirador- D. Fairchild Ruggles,1997

6) Gardens of Islam: Moorish Spain - Florida A&M University - Richard C. Rome

7) The Alhambra's Court of Lions: Place of Luxury or of Learning?-Christina Hawkes

8) Granada – Misris orijenta na evropskom tlu, Dragomir Vlajsević

9) Granada i njeni vrtovi – Olivera Obradocić, Šumarski fakultet Beograd

10) Voda kao element kompozicije u mavarskim vrtovima, Alhambra – Aleksandra Vučoćević, Šumarski fakultet, Beograd

11) Mavarski vrtovi – prezentacija, Šumarski fakultet, Beograd

Сајтови коришћени за прикупљање података:

http://www.fundacion.telefonica.com/arsvirtual/media/visitas/Alhambra

http://www.youtube.com/watch?v=-ykXHIw4Sbs – 7 čuda islamskog sveta, Granada

http://www.pdpobeda.rs/izvest/vput05/9.htm

http://www.bihforum.com/showthread.php?t=25522

http://www.b92.net/sport/eurobasket2007/domacini.php?nav_id=261490

Сајтови коришћени за прикупљање фотографија:

http://www.alhambra.org

http://www.fundacion.telefonica.com/arsvirtual/media/visitas/Alhambra

http://barringtonholidays.com

www.panoramio.com

www.legadoandalusi.es

www.alhambradegranada.org

www.fotosalhambra.es

www.libreria-mundoarabe.com

www.carisgamba.comcommons.wikimedia.org

www.flickr.comfakespanishtrip4thhour.blogspot.com