Хидропонија

Хидропонија је напреднији начин узгајања биљака, који се у свету користи већ дуже времена и свакодневно постаје све чешћа. Нај старија сазнања која имамо о хидропонији су "плутајуће баште" које су направили Астеци на великим барама у Мексику. Биљке су биле постављене на талпе, тако да им корен стално буде у води која је због великог присуства органске материје и микроорганизама (разлагача), увек обиловала хранљивим материјама.

Предности хидропоније у односу на класично гајење у земљишту су бројне:

*Не постоје фитопатогени организми, као у земљишту, који би угрозили биљку.

*Нема трошкова обраде земљишта.

*Контролисана прихрана - нема прекомерне потрошње хранива.

*Биљка увек има довољно воде.

*Смањено време између две производње.

*Биљка не троши енергију за продирање корена кроз земљу па ту енергију усмерава на свој развој.

*Много бољи приноси.

Услови које хидропонија треба да испуни:

 
*Обезбедити довољно воде.

*Обезбедити оптималну количину хранљивих материја

*Обезбедити довољно гасова које би корен могао да размењује.

*Водити рачуна о отме да никада не нестане горе наведених елемената да биљка не дехидрира.

Постоји много начина за хидропонску производњу, али је најчешћа са лаким, порозним супстратима, као што су перлит, кокосова влакна, глинене куглице, тресет, минерална вуна, љуска од пиринча шљунак... У пракси се показало да су једноставнији системи били и нај поузданији.

Контејнерска производња:

Контејнерска хидропонска производња је веома једноставна и не изискује превелика улагања.

Нај једноставније је узети канту од 10-20 литара, на око 3см од дна пробушити рупу, кроз коју треба провући водоводну цев од једног цола на коју треба поставити колено окренуто ка дну канте са зарезима по страни. Други крај те цеви, треба да буде изведен из канте, такође са коленастим наставком који улази у ширу цев за одвод вишка течности. Канту напунити неким од хидропонских супстрата (НПР перлит.) и у то посадити биљку.

Одозго треба поставити капљаче који би били извор хранљиве материје растворене у води.

Када растворене хранљиве материје преко капљача дођу до супстрата одозго, оне пролазе кроз њега јер је веома порозан. долазе до дна где се задржавају у акумулационом делу. Уколико висина течности пређе 3см, одводи се кроз цев до резервоара где се може прочистити и вратити у круг. Канте се увек постављају изнад одводне цеви а сам системски резервоар је на нижем нивоу од остатка система, како би се вишак течности у њега сливао под дејством гравитације.

Пумпа поново шаље течност до капљача и све тако у круг.

У овај систем се може уградити практично неограничен број посуда.

Предност овог система је што се увек може контролисати доток хранљивих материја а у случају да дође до застоја у систему, на дну увек остаје слој течности, који је биљци користан до новог дотока.

У џаковима:

Још једноставније од контејнерске хидропоније, може се узети џак са супстратом, отворити горе и посадити биљке. са стране, на средини џака се пробуше рупе за одвод вишка течности, поред биљака се поставе капљачи и систем је комплетан.

На крају сезоне, када се биљке изваде, опере се супстрат и дезинфикује за следећу сезону.

Наравно, не може се сваки супстрат користити два и више пута, зато је најпрепоручљивије користити перлит или глинене куглоце.

На каменој вуни:

Један од најједноставнијих система хидропонске призиводње је свакако на каменој вуни.

Може се користити на више начина:

постави се табла или мања коцка у корито са водом. Ниво воде несме бити виши од 2/3 висине саме вуне. У вуну се постави семе или резница. Овај систем не захтева никакву циркулацију раствора али је теже одређивати тачну количину прихране у датом тренутку.

Данас се често користе и готови контејнери у виду пластичне кесе у којима се налази камена вуна. Са стране се налазе отвори за одвод вишка течности а на површину се поставља капљач.