Април 2010 Београд, Велико ратно острво

Насупрот Ади Циганлији, Велико ратно острво нема толико рекреативну намену. Иако на свега 800м од центра града, овај простор је много даљи за посетиоце него Ада Циганлија јер се до њега може стићи само чамцем.

Тамо током пролећа и лета бораве углавном људи који одржавају тај простор и пар накупаца врло квалитетног пољопривредног земљишта подељеног у парцеле од по 12 ари.

Изузетак је купалиште „Лидо“ које лети прима велики број купача.

Ратно острво је типичан пример биљне заједнице („Salicetum“ и „Populetosalicetum“).

Овај терен током зимских месеци плави о чему сведоче и сојенице на острву чија је платформа подигнуа на неколико метара. Постоје и делови острва који не плаве али је ипак водостај 2006 године био изнад највише коте. Тада је са острва побегла крупна и ситна дивљач, (јеленска дивљач, дивље свиње, зечеви..), вратиле су се само птице, слепи мишеви и видре.

плављењем овде река доноси плодан муљ. Због тога, као и због обиља влаге, вегетација на овом острву је веома бујна.

Гледајући са Калемегдана, ратно острво је оивичено врбацима да би мало изнад обале расле и тополе.

Пролазећи кроз ливаду на острву налазимо много лековитог биља. Још је рано да на ове влажне терене уђе механизација да коси али на острву кажу нема крпеља па се могло и преко дубоке траве. Иначе суварке и разне друге биљне остатке посебна машина меље а то се одлаже на гомиле које за три године иструну и формирају квалитетан хумус.

Прошли смо кроз врбак где нас је под ведрим небом испод крошњи дочекала киша. То је такозвана „медна роса“.

Настаје тако што инсекти оштете листове и гранчице до којих допире велика количина течности у периоду интензивне вегетације. Тада капљице воде падају под силом земљине теже. Ова појава се назива и плач врбе.

На путу до Галијаша, великог рибљег мрестилишта на острву, пролазимо поред 56 стабала таксодијума (Taxodium distichum)

Овај четинар у природи расте на забареним теренима због чега формира пнеуматофоре али ова стабла је човек посадио. Очигледно је да није било грешке. Таксодијум овде просто ужива.

Стабла су витка и бујна а тек што су се формирале бледозелене четине. Оне су једре јер на овом терену вода не недостаје.

Најзад стижемо до Галијаша поред кога је неколико стабала врбе пред изумирањем, захваћено гљивама трулежницама које расту баш на оваквим стаблима слабе виталности и црпе им последње атоме снаге.

Од нашег домаћина сазнајемо много занимљивих ствари о Дунаву и Сави који се спајају око острва. Водено огледало Дунава може да варира и 10м. Зато Сава два пута годишње од ушћа до сајмишта тече узводно. Потискује је сила Дунава који тада има виши водостај.

Планова за уређење овог острва има много али се мишљења разликују. Постоји чак идеја да се подигне ниво терена и да се на том месту направи својеврстан спој ботаничке баште и зоолошког врта.

За сада остаје на снази ово уређење са три режима заштите.

Ми крећемо на чајанку коју нам приређују наши домаћини па на Лидо где нас чекају чамци за повратак у град.

Сутра нас чека пењане у брдскопланински предео око Авале и на саму Авалу.