Април 2010-  Манастир Раковица, Авала и околина

Крећемо према манастиру Раковица где ћемо се поклонити гробу почившег Патријарха Павла, упознати се са животом овог манастира и уређењем манастирске порте.
Као што се могло очекивати, у манастирској порти су посађене углавном воћарске врсте  и оне које на неки начин могу бити корисне сестринству манастира, попут лековитог и зачинског биља. Поред ових биљака у порти су били четинари и перене.
У овој малој порти нашло се место и за неколико кошница које су готово неизоставне у сваком манастиру.
Избројали смо петнаестак дрвенастих врста које су биле предмет нашг интересовања.

На следећој етапи обилазимо стари рудник цинка и олова „Црвена стена“ под Авалом. Овај рудник дуго није у експлоатацији а данас служи као место за практичну наставу студентима рударства али и као туристичка дестинација. Око рудника се још налазе стари вагони које изједа зуб времена. Од наших домаћина добијамо кациге које су неопходан део опреме. Могло се свега стотинак метара у јаму а затим је један део непроходан али се планира оспособљавање целог рудник у наредном периоду. Напуштамо рудник а затим се пењемо на 512 м.н.в. и сагледавамо биоценозу  Quercetocomfertoceris , Qerceto fraxineto ceris и нешто више  Qercofraxinetum .

Постоји податак да је Авала некада била голет и да је кнез Милош Обреновић наложио да се пошуми. Заиста са авалског торња се јасно види граница шуме у подножју планине иза које су њиве и ливаде. Још се боље то може сагледати из Врчина. Као да је повучена линија око планине.

Авалу углавном несељавају: сладун (Quercus conferta) , црни граб (Ostrya carpinifolia) , јавори (Acer negundo) , глог (Crataegus laevigata) , лигуструми (Ligustrum vulgare)  али и још око 600 других биљних врста.
Данас овим шумским добром газдује предузећа СРБИЈА ШУМЕ чија се управа и расадник налазе у подножју планине.

На самом врху, непосредно испод споменика Незнаном јунаку, посађене су тисе, секвоје, смрче, кавкаске и дугоигличаве јеле, лигуструми, црни и бели борови божиковине.
Распоређене су према еколошким захтевима углабном на северној падини и дуж главне стазе док су борови посађени на јужној падини у уском појасу око самог споменика.
Ови засади су подигнути 60их година у циљу прављења репрезентативног и церемонијалног полигона испред споменика јунаку палом у Првом Светском рату.
Неке врсте попут секвоје (Seqoia giganteum) су контраиндиковане и налазе се у прилично лошем стању. Испод дрвећа које је овде посађено расте аутохтона вегетација па се мора посебно водити рачуна о њеном уклањању како би се ови засади сачували.

Ова стабла су у заштићеном подручју Авале и служе као семенски објекти а испод стабала готово и да нема саморепродукције.

Пред нама су још два дана путовања која ћемо искористити за разгледање многих егзотичних али и аутохтоних враста у богатом биљном фонду Ботаничке баште „Јевремовац“ и Дунавског парка у Новом Саду.