Током прва два дана обишли смо локације у Београду које се налазе непосредно поред водених површина где од природе расту углавном врбе и тополе („salicetumi“ и „populetosalicetumi“).

Ада Циганлија и Велико ратно острво иако не много удаљени дуж тока реке Саве, имају потпуно различиту намену.

Април.2010 Београд, Ада Циганлија

Београдско купалиште Ада Циганлија спој је природе и људске активности.

Некадашње острво је спојено са копном и тако добијен велики простор контролисане намене.

Овај комплекс се састоји од репрезентативног дела код бране на северној страни између заштићене зоне и београдске марине, стаза око целе Аде Циганлије, терена за спорт и рекреацију према Сави. Некада су на овом простору били претежно врбаци а последњих деценија су посађене беле и црне тополе а на теренима који нису склони плављењу још много врста дрвећа и жбуња.

(Јавори, платани, брестови, мукиње, храстови...)

Недавно су велике беле тополе (Populous alba) орезане против правила јер ово дрвеће нема изражену способност регенерације па је њихова декоративност смањена.

На уласку у овај простор, налази се такозвани „камени град“, који је увод у репрезентативни део Аде Циганлије. Тај део је на средини издигнут са израженим падинама.

Управо су те падине нај богатије дендрофлором, која поред естетске функције има улогу и да везује земљиште. Разгледамо овај простор и уочавамо намеру пројектанта. Избор садница очигледно је био замишљен тако да биљке покрију тло и направе различиту текстуру на терену. Томе се отргао котонастер (Cotoneaster horizontalis) који се исправио и формирао усправан жбун. Поред котонастера на овој падини се налази јуниперус (juniperus chinensis) коме ово место очигледно одговара и добро напредује.

Група махонија (mahonia aquifolium) је тренутно била у цвету али је слабо развијена. Такође се на овој падини налази (spirea vanhouttei) у комбинацији са перенама, лаванда (lavandula) , жутика (Berberis thumbergi) и вертикалне форме тисе (Taxus bacata)

Испод падине се налази стаза оивичена живом оградом од граба (Carpinus betulus) иза које се налази група хибискуса (Hibiscus siriacus).

Ограда од граба иако лепо замишљена, не може бити за похвалу јер се у њу уплео (Acer negundo) и пуно траве. Разређен је а гранање не полази од земље па су приметне рупе. Висина на којој се одржава очигледно није довољна за ово дрво па се виде дебеле гране а то додатно квари утисак.

Ова алувијална падина је због потреба остатка аде коридор где пролазе подземни каблови и цеви. Због честог ископавања али и због самог земљишта на биљкама остају последице. Овај терен је стално осунчан па је током лета потребно и заливање што је до сада изостајало.

Недалеко од ове падине налази се неколико орезаних бербериса (Berberis thumbergi) са пурпурним, зеленим и комбинованим листовима (што настаје мешањем ових варијетета). Поред њих је било неколико жбунова јапанске суручице (Spiraea japonica).

На следећој етапи истиче се двестогодишњи храст лужњак (Quercus robur) за који кажу да је нај старије стабло на простору око Аде Циганлије. За овај храст се везују многе легенде. Иначе, храст је као јако, дуговечно и високо дрво ушао у легенде, митове и веровања многих народа. Близак громовима, везивао се за љубав, силу, храброст, симболизује снагу која се одупире олујама.

На двадесетак метара од овог храста, налази се quercus robur umbraculifera и мукиња (Sorbus aria).

Обишли смо овај предео и дошли до терена за голф а затим и до парка за венчања у коме младенци могу да посаде своје дрво. Овај парк је скоро формиран а већ има велики број садница што заслужује сваку похвалу.