*УЗИМАЊЕ УЗОРКА ЗЕМЉИШТА ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКО ИСТРАЖИВАЊЕ

Да би се утврдиле особине неког земљишта, прво се на терену отвара педолошки профил, да би се из више хоризоната узели узорци.

Педолошки профил се отвара тако што се ископа рупа вертикално на доле у коју човрк може несметано да уђе. Једна ивица се изравна како би се могли одредити слојеви земљишта.

Од тога каква истраживања вршимо, зависи колико ћемо узорака и на који начин узети са терена.

Ненарушено стање земљишта

За одређивање количине пора у земљишту где је јако битно да се не наруше физичке особине и природна порозност, неопходно је узети узорак у ненарушеном стању.

За то се користе цилиндри по Копецком.

Цилиндри по Копецком су металне цеви,одређене запремине углавном ( 100 см3 и 1000 цм3) који на једној страни имају оштру ивицу која служи да цилиндар лакше пролази кроз земљиште. Цилиндри са обе стране имају свој поклопац и мрежицу одговарајућег пречника. Када се узима узорак, цилиндар се својом оштром ивицом постави ка земљишту и одозго лагано чекићем удара да порђе кроз земљу,затим се опкопа земља око цилиндра да би се узорак могао лакше одвојити. Са обе стране цилиндра се изравна узорак и поклопи мрежицом и поклопцем.

Затим се цилиндри обележавају и пакују у посебан кофер који је направљен тако да цилиндри у њему не могу да се померају и на тај начин наруше природно стање земљишта.

Нарушено стање земљишта

Када се испитују физичке, хемијске и биолошке особине које нису директно везане за порозност земљишта, узорак се може узети у нарушеном стању.

Узорци се узимају из свих хоризоназа, тако што се ашовчићем загребе земља одоздо на горе па се земља накупљена на ашову сипа у платнене кесе.

У кесу се затим ставља папир са подацима о локалитету, броју узорка са тог локалитета, дубина са које је узет узорак и датум.

Тако узети узорци се отпремају у лабораторију где је потребно довести их у стање погодно за даље испитивање.

Припремање узорка

Сушење узорка:

Узорак се оставља у просторију заштићену од утицаја прашине и разних гасова, на собној температури од 20 до 30 степени Целзијуса.

Сушењем узорка на овај начин добија се ваздушно суви узорак.

Узимање средње пробе:

Меша се земља и одбацује се вишак

Ситњење и просејавање узорка:

Узорак се просејава на гранулацију до 2мм, помоћу сита а све што је крупније од 2мм је скелет.

Скелетно земљиште је оно које садржи преко 50% скелета.

Скелетоидно 25 – 50% скелета.

Складиштење узорка:

Узорак се чува у папирним кесама или у затамњеним стакленим теглама

ИСТРАЖИВАЊЕ ФИЗИЧКИХ ОСОБИНА ЗЕМЊИШТА У ЛАБОРАТОРИЈИ

Хигроскопна вода:

Хигроскопна вода је облик воде у земљишту, која се везује за површину колоидних честица земљишта

Колоиди су спљоштени, негативно наелектрисани, привлаче молекуле воде.

Хигроскопна вода, у зенљишту се креће у гасовитон стању

Када температура расте, молекули хигроскопне воде се одвајају од колоида и испаравају у атмосферу.

*Количина хигроскопне воде се изражава у процентима.

Оназависи од:

1) температуре и релативне влаге

2) врсте и колишине колоида у зенљишту

H - ХИГРОСКОПНА ВОДА

а - ТЕЖИНА ВЕГИГЛАСА

*ТАЧНОСТ СЕ ИЗРАЖАВА У 4 ДЕЦИМАЛЕ.

Поступак за одређивање

Запише се тежина вегигласа (А = 33.9270g)

а+10 грама земље.

Суши се 6 – 8h на 105 степени Целзијуса

Затим се узорак ставља у егзикатор, поново се

мери тежина. То се понавља док се у два узастопна мерења не добије иста тешина.

добијена тежина се обележава са (с)

Разлика у тежини пре и после сушења (С – d) је количина хигроскопне воде.

1g = 100cg = 1000mg

што значи да је

1mg = 0.01cg = 0.001g

Водни капацитет:

Водни капацитет је укупна количина воде, коју земљиште може да прими,задржи и отпусти, независно од силе земљине теже.

- моментална влажност (MOV)

- капиларни водни капацитет (KVK)

- пољски водни капацитет (PVK)

- корисни водни капацитет (OVK)

- максимални водни капацитет (MAXVK)

- кишни водни капацитет (KiVK)

вредности се изражавају у процентима

Моментални капацитет је водни капацитет земљишта, у моменту одређивања.

- Узорак се узима у цилиндар по Попецку

мери се и добијамо величину (ТМV) у грамима

Узорак сушимо на 105 степени Целзијуса, да би смо добили апсолутно суви узорак

На основу разлике у тежини узорка и апсолутно сувог узорка добијамо податак колики је „моментални капацитет“

Капиларни водни капацитет је онај који се деси када су све поре земљишта испуњене водом.

(KVK)= капиларна порозност

Поступак одређивања(KVK)

У петри шољу се стави пластична плочица обавијена филтер папиром. У посуду се сипа вода да не прекрива горњи део плоче, на коју се стави цилиндар. Цилиндар се оставља да доњим делом упија воду, све док се на површини не појаве капљице, што значи да су поре засићене водом.

Цилиндар се затим обрише и мери.

Обележи се са (ТАV)- тежина узорка засићеног водом.

Затим се цилиндар са земљом суши до апсолутно сувог стања. То се обележава са Ts.

(KVK) се изражава у процентима а израчунава се преко једнаљине

Пољски водни капацитет (PVK) је она количина воде која се налази у земљишту после дужег падања кише или обилног заливања.

Поступак за одређивање (PVK)

Извесно време после падавина, када отекне гравитациона вода отвара се педолошки профил и узимају се узорци у цилиндре по Копецком. Одређује се моментална влага која је једнака PVK.

PVK се израчунава у процентима.

Корисни водни капацитет

Је укупна количина воде доступне биљкама

Одређује се рачунањем Kovk = pvk – mv (%)

Максимални водни капацитет

Земљиште испуњено до максималног водног капацитета када су све поре из шупљине испуњене водом. У таквим случајевима земљиште нема ваздуха па долази до неповољног утицаја на раст корена биљке

Кишни водни капацитет

Је капацитет земљишта изражен у милиметрима воденог талога 1ml талога = 1l / м2