Почела је реконструкција Булевара Краља Александра у Београду а грађани још не одустају од протеста против сече „београдских платана“

Булевар се простире од самог центра града до Устаничке улице и Малог Мокрог Луга.

Кроз историју овај правац је био значајан. Још су Римљани на том потезу прокопали тунел преко кога је долазила вода од Малог Мокрог Луга до тадашњег града.

У новије доба представљао је једну од главних саобраћајница, најдужу у граду која је једним делом била транзит за камионе.

Са обе стране пута биле су трамвајске шине паркинг, дрворед платана па широке пешачке стазе.

Углавном је између стаза и зграда постојала по нека зелена површина.

Као и све у овој држави, зеленило између пута и зграда није имало среће.

Било је више покушаја да се обнове застареле зелене површине али се то углавном завршавало само сечом старих стабала.

Готово сваке године се улагао велики новац како би се реконструисале те површине али нестручно вођење радова и неодржавање стално враћају ствари на почетак.

Најпре је пре четири године посађена жива ограда око свих зелених површина. Та жива ограда од лигустрима је заливена само једном али и то се не може назати заливањем јер је на око педесет садница утрошена по једна канта воде од 10л.

За дивно чудо примило се око 20%.

Наредне године „зеленило“ сече неколико сувих и више десетина здравих стабала углавном багрема, кедра, црног бора и јавора.

Тада се приступа реконструкцији зелених површина.

Скида се слој земље, наноси нови, вади се жбуње, доносе се траке траве.

Тако уређен простор био је одржаван око 3 месеца да би у време јула и августа био препуштен немилости летње жеге.

Трава је углавном успела да се обнови и наредног пролећа али ове године те површине служе за складиште грађевинског материјала и као пракинг багерима.

Тако је од некадашњих „шума“ испред зграда настао травњак са понеким дрветом а сада нема ни тога.

Нелогичан приступ радовима је једнак лудости да пре рађења генералне на мотору, прво промените уље и антифриз. Залудан труд.

Ове године ће бити посечени дрвореди платана који су били једини бедем између људи и прометне саобраћајнице. једина заштита од прашине, дима и буке.

Неко рече да ће посадити дрвеће високо 5м?!

Пет метара је спрам огромних стабала која секу прутић.

А и то ће да увезу из Аустрије?

Да ли је то рационално решење?

-Струка каже да би конзервацијом платана могао да им се продужи живот бар 10 година а да притом не буду опасност за људе и имовину.

10 година!

За 10 година могле су да се произведу саднице у Србији па да не мора да се увози. Може и постепено да се сече и сади ново како би постојао неки баланс.

Реконструкција предвиђа да се трамвајске шине изместе на средину улице.

Имајући у виду бројност становништва у том делу града, мали број возила градског превоза, редовне застоје и велике гужве које притом настају, јасно је да на стајалиштима неће бити места за све. То може изазвати нове удесе, претрчавање булевара да би се дошло до транваја, седење на огради или наслањање на њу као што је то случај код железничке станице. То је све велика опасност за безбедност људи.

Када падне киша више неће постојати заклони испод тераса него само стајалишта. То није довољно јер ће свако ко не стане у тај ограничени простор бити испрскан од возила која пролзе.

Зашто одмах нису направили лаки метро као што се ради у свим нормалним земљама?

Још су Римљани на том месту ископали тунел!!!

Једноставно да се на средини прокопа ров преко кога би ишла бетонска плоча, да се стара стајалишта степеницама спусте до нивоа где пролазе транваји а да се стари простор где су биле шине претвори у зеленило.

На овакав интензитет саобраћаја требало би да буде најмање два реда дрвећа, висока жива ограда и што више четинара у позадини, где је то могуће.