Да бисмо размножавали неку биљку, најпре морамо познавати њене биолошке особине као и услове средине у којима је нај повољније спроводити процес размножавања: влажност ваздуха, влажност земљишта, оптиална температура, дубина сетве, време стве...
Биљке се могу размножавати вегетативним и генеративним путем. 
-Генеративно (полно), семено 
-Вегетативно (бесполно ), резницама


ГЕНЕРАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ:


Генеративно размножавање је размножавање семеном. То семе је настало оплођењем матичне биљке исте врсте.
Уколико се ради о чистим сортама а не о хибридима, нове биљке задржавају особине матичне биљке. Уколико се ради о хибридним (укрштеним) врстама, неизвесно је које ће се родирељске особине пренети на потомство. Свакако се добија сродна врста. 
Ова особина задржавања једних и одбацивања других особина, може бити корисна код стварања нових хибрида јер се тако могу добијати нови занимљиви облици. Такође то може бити и недостатак, јер се не зна да ли ће се неке жељене особине пренети на потомство ил не.
Предности размножавања семеном су у томе што се може производити велики број биљака, отпорније су на болести, сушу и ниске температуре, одликују се добрим изгледом.
Овако размножене биљке цветају касније него оне размножене вегетативним путем, тако да је сама чињеница да јој треба више времена за процес производње него биљци размноженој резницама, увећава њену цену.

 Успешна производња расада из семена, зависи од квалитета семена и услова у којима се развија.
Временом семе губи клијавост а период клијавости, зависно од врсте износи од неколико месеци до неколико година изузимајући екстреме.
Клијавост семена се испитује тако што се узорак од најчешће 100 зрна постави на влажну хартију а број никлих представља проценат клијавости.
Апсолутна тежина семена је величина која се изражава тежином 100 или 1000 семенки. 
Код неких биљака као што је Агератум, у једном граму има 4500 семенки а Бегонија у једном граму има чак 200 000 семенки. На основу тих података, израчунавамо колико је семена потребно посејати на јединици површине.

ВЕГЕТАТИБНО РАЗМНОЖАВАЊЕ:

Месец мај је право време за ожиљавање резница.
 Када малди избојци дрвећа и жбуња очврсну, треба почети са скидањем резница.
Треба водити рачуна да матична биљка буде здрава и витална.
Процес укорењивања траје у зависности од врсте, четири недеље до неколико месеци па и цњлу годину.  Овај процес се може убрзати применом стимулативних средстава попут хормона за ожиљавање или одређених концентрација ђубрива која ће пружити оптималну прихрану у том периоду.
Земља за резнице треба да буде хранљива и оцедна са способношћу да се лако загрева.
Повољно је додати крупнног речног песка или агроперлит како би се поправио водноваздушни режим земљишта.
  Резање избојака треба вршити рано ујутру јер је тада биљка пуна сокова. Рез треба да буде под косим углом. Алат (нож или маказе) мора бити претходно дезинфикован како би се избегло уношење паразита и оштар како би рез био што правилнији. Биљке треба побости у супстрат одмах по одрезивању да се не осуше. То правило не важи код биљака попут мушкатле, јапанског фикуса и сличних врста које по одсецању испуштају млечни сок. Такве резнице треба оставити у хладовини неколико дана да се рез просуши како  не би дошло до труљења.
Посуда са резницама мора бити у засени у топлој и влажној атмосфери. У масовној производњи стављају се у пластенике прективене мрежама или асуром док у кућним условима за то може послужити палстична флаша, тегла или најлон кеса.
Супстрат несме да се осуши али ни да буде превише влажан. Резнице је пожељно свакодневно орошавати.

Текст и фотографије: Саабха Бужимкић.

 У наставку луковице, калемљење и дељење бокора. Уколико желите можете написати текст