Да би се основала нека зелена површина морају се испунити одређени услови.

Пре свега се мора извршити одређена мелиорација земљишта а према томе се користи одређена амплитуда биљних врста.

При избору биљних врста, мора се водити рачина:о карактеристикама земљишта, годишњој количини падавина, о нагибу терена, осунчаности, конбинацији врста,боја и облика, о томе да ли се ради о континенталном или неком другом подручју. Врсте се бирају пре свега према намени терена, на пример у круговима болница се користе врсте које ни у једном периоду године својим мирисом,поленом или мацама неће угрожвати људе који се ту лече. Притом се гледа да врсте које се саде на таквим местима имају вишеструко позитивно дејство, као на пример борови који имају бактерицидно дејство а зелени су током целе године и притом врло лепо изгледају.

У парковима или круговима обданишта, где се играју деца, не смеју се садити биљке које имају трње, као ни оне које имају отровне бобице, јер су мала деца склона томе да једу све што их привуче својом бојом или обликом.

Приликом подизања зелене површине мора се познавати величина и облик хабитуса одраслих биљака, како се неби догодило да како расту, биљке заузимају животни простор једне другима.

Води се рачуна обоји цвета, периоду цветања, облику хавитуса, листова, боји листа у току године. Једна зелена површина би требала да садржи и лишћаре и четинаре да би и преко зиме, у време мировања, могла да врши своју естетску функцију.

*Методологија пројектовања једне зелене површине садржи:

-израду биолошке осное

-проучавање пројектног задатка

-израду техночке документације

-технички опис радова

-премер и предрачун радова.

ИЗРАДА БИОЛОШКЕ ОСНОВЕ:

Представља детаљну анализу услова средине на којој се подиже зелена површина, на основу чега се врши правилан одабир биљних врста које ће се садити на датој површини.

-прикупљање података на терену:

На терену се прикупљају орографски, климатски, едафски и биотички

Орографски:

-Границе дате површине

-надморска висина терена

-експозиција терена

-нагиб терена

Климатски:

-средње месечне и годишње температуре падавина

-максимална и минимална, годишња и месечна температура

-датум првог и последњег дана у години са негативним температурама

-средња годишња количина падавина

-средња месечна количина падавина

-кишн и безкишни периоди

-средња годишња влажност ваздуха

-средња месечна влажност ваздуха

-средњи број ведрих дана по месецима у току године

-средњи број тмурних дана по месецима у току године

-правци дувања ветрова

-максималне брзине ветрова

-средњи интензитет ветрова у току године

-садржај честица у ваздуху

-садржај гасова у ваздуху

На основу добијених података о клими, врши се одабирврста јер неке врсте боље или лошије подносе неке метеоролошке услове. Клима се такође може мењати помоћу ветробраних појасева или стварати микроклима (шумска, ливадска, градска...)

Земљиште:

Земљиште има посебног значаја када је реч о одређивању биљних врста. Јер различите врсте земљишта настањују различите биљке.

Према југословенској класификацији, земљиште је подељено на: редове, класе, врсте, форме и варијетете.

Приликом израде биолошке основе води се рачуна о: физичким, хемијским и биолошким особинама земљишта.

Физичке особине:

-дубина

-механички састав

-структура

-порозност

-капиларност

-ваздушни капацитет

-аерација

Хемијске особине:

-Пе-ха вредност

-апсорптивна способност

-садржај хемијских елемената

Биолошке особине земљишта:

-биљни и животињски свет

-органска компонента