Биљке су од вајкада човеку служиле у разне сврхе. Наравно, првенствено су коришћене у исхрани али оне су од давнина и неизоставан део разних обичаја и ритуала. Могу се наћи на древним цртежима свих народа. Разлог за ово је што је свака биљка симболизовала неку особину, појаву или особу. У Индији, то је лотос, у Јапану трешњин цвет, код нас, храст је једна од најсимболичнијиј биљака, док су се Келти користили имелом. А да ли смо се икад запитали – зашто баш храст? Шта симболизује босиљак? Зашто љиљан?

Храст

Храст симболизује снагу, заштиту,  отпорност, чврстину, истину, човека и људско тело. Углавном се повезује са божанствима грома и самим громом, као и небеским божанствима и божанствима плодности и стога може престављати и ватру и муње.
У индијанској традицији, храст је посвећен мајци Земљи.У келтској, посвећен је Дагди, творцу, и сматра се светим дрветом. У кинеској симболици храст означава мужевност али и слабост у снази, која се опире животним променама и коначно се ломи на олуји, као супротност врби и бамбусу –снази у слабости – који се гипко повија на ветру и преживљава.
У хришћанској симболици, храст је симбол Исуса као снаге у временима тешкоћа и немира. Он представља постојаност у вери и врлинама. У традицији друида, он је свето дрво заједно са белом имелом, која на њему расте и означава женски принцип. У грчко-римској култури, храст је био посвећен Зевсу, односно Јупитеру. Јупитерово венчање са богињом храста, Јуноном, славило се сваке године у храстовом гају, а учесници те прославе су на главама носили венце од храстовог лишћа. Исти такав венац су додељивали као награду за спасавање нечјег живота и као знак победе у Питијским играма. Храст симолизује Кибелу и Силвана. Дарије су биле храстове нимфе. У јеврејској симболици, завеетна арка је била начињена од храста. У скандинавској и тевтонској (германској) традицији храст је Торово дрво живота а посвецено је и Донару. Храстови гајеви су били места где су се одржавали германски ритуали и церемоније.

Маслина

Маслина представља мир, бесмртност, плодоносност, брак, плодност и обиље. Маслинова гранчица, нарочито кад је носи голубица, изразит је симбол мира и Златног доба. Била је награда у трци Месец-девица, паралелно јабуци која се додељивала победнику трке Сунце-младић. Маслиново дрво је седиште мира и симбол месеца.
У грчко-римској култури, маслина представља достигнуце и мир. Дрво маслине на Акропољу живело је живот и судбину људи. Било је симбол Зевса, односно Јупитера код Римљана, Атине/Минерве, Аполона/Кибеле. На почетку историје града Атине, када су два божанства, Аполон и Атина, желели да буду његови заштитници, Атина је победила у такмичењу чудима када је учинила да из слане воде, коју је Аполон покренуо из стене, израсте маслина.
У јеврејској симболици, маслина је моћ, лепота и безбедно путовање. У кинеској, она је спокој, трајност, љубазност, деликатност и осећајност.
У хришћанској традицији, маслина се сматра плодом цркве, вером праведника и миром. Анђео Гаврило се приказује како носи маслинову гранчицу када Богородици објављује зачеће Исуса.

Акација

У земљама Медитерана, акација симболизује зивот, бесмртност, платонску љубав и повлацење. Посто има и беле и црвене цветове, она симболизује и зивот и смрт, смрт и поновно радјање. Трње акације представља зраке полумесеца.
У староегипатској култури, акација је била соларно дрво које је ознацавало поновно родјење, вецни зивот, иницијацију и невиност. Представљала је Неит, сматрала се светим дрветом, са својим белим и црвеним (рузицастим) цветовима повезаног са светим принципом црвено-белог.
У јеврејској традицији, акација је дрво које је посвецено храму. Представља зивот моралности и невиности. У хрисцанској традицији такодје представља ознацава зивот моралности.

Босиљак

Босиљак је биљка која се користи у црквеним обредима, крстења, свецења водице венцања, током сахрана и погребних обреда. Сматрана је биљком која је повољна за менталне процесе јер подстице и процисцава мисли.

Јабука

Пошто је потпуно округла, јабука представља потпуност, апсолутност и јединственост, насупрот мноштву које представља нар. Такође је симбол земаљских страсти или задовољства услед ове врсте страсти.
Необјашњиво, јабука је у хришћанском свету постала симбол плода са дрвета знања, иако у списима за то нема основе (јер се плод са овог дрвета описује као ‘плод’, без икакве назнаке о природи тог плода). Сходно томе, јабука је постала симбол страсти према материјалном, насупрот божанској заповести која је забрањивала да се она једе. Стога, она представља и знање и жеђ за њим. Уз ово значење које, као што је наведено, ње засновано на записима него пре на некој врсти тумачења, јабука симболизује и љубав, плодоносност, весео дух, небесност, али и превару и смрт – као што се може видети у оквиру приче о Рајском врту.
Могуће је да пјава јабуке као рајског воћа потиче од чињенице да је она била забрањено воће Златног доба. Током тог периода, она је била плод са дрвета живота, које је своје руменило давало боговима. И у келтској традицијиј јабука има слично значење. Она је воће онога света. Такође представља плодност и брак. Свечаност јабуке – Сви свети – означава смрт старе године.
Као јабука Есперида (Еспериде = чуварке дрвета са златним јабукама, које је Геа поклонила Зевсу и Хери приликом венчања) и воће из Фрејиног врта, она симболизује бесмртност. У различитим културама понудити некоме јабуку значи изјавити му љубав. Као и поморанџин цвет, који означава плодност, и цвет јабуке се користи да се украси млада. У кинеској традицији, јабука означава мир, сагласје и споразум.
У хришћанству постоји амбивалентан став према јабуци као симболу. С једне стране она је воће искушења и греха који је водио човековом паду; с друге, када је приказују уз Исуса или Богородицу, симбол је новог човека и искупљења. Мајмун са јабуком у устима означава пад, тј. протеривање из раја.
У старогрчкој традицији, јабука је посвећена Венери као љубав и страст, симбол брака и брачне понуде. Јабуково дрво се повезје са здрављем и бесмртношћу и посвећено је Аполону. Јабуков цвет је кинески симбол мира и лепоте.

Бамбус

Бамбус означава грациозност, савитљивост, способност да се човек повије колико је потребно аи и да при том задржи своју јачину, еластичност, добру способност репродукције, дуготрајно пријатељство, дуговечност, старију ало снажну особу, читаву особу која се савија при олуји а онда исправља, снажна и храбра, када олуја прође.
У кинеској култури, бамбус представља дуговешност, побожност, очување традиције кроз генерације, као и зимско доба, заједно са дрветом шљиве и бором као три зимска пријатеља. Он је знак и белега Буде, и учењак који се држи усправно али са поштовањем. Бамбус са седам чворова означава седам ступњева иницијације и молитве. Бамбус са врапцем представља пријатељство. бамбус са ждралом представља дуговечност и срећу. У Јапану, бамбус је симбол преданости и искрености.

Шљива

У кнеској симболици, дрво шљиве представља зиму, лепоту, дуговечност, чистоту и живот у уздржавању. Пошто цвета зими, представља и снагу, издржљивост и победу.
У хришћанској симболици, плод са дрвета шљиве оузначава независност, оданост и одсуство везаности.

Бор

Као и остало зимзелено дрвеће, бор је симбол бесмртности, вечног живота. Он означава усправност, искреност, часност, јак карактер, виталност, плодност, тишину и самоћу, а добро је знан и као фалусни симбол. Он чува тело од пропадања, и зато се сади на гробљима и користи за израду ковчега. Шишарка бора симболизује ватру због свог облика који подсећа на пламен и такође је фалусни симбол и означава мужевност, плодност и добар усуд.
У кинеској традицији бор је храброст, лојалност и посвећеност, дуговечност, отпорност пред недаћама и немирима и чини Конфучијев симбол. У јапанској култури предтавља дуговечност. У старогрчкој култури симбол је Зевса а у вези је и са Дионисом, Артемидом и Ескулапом. У Риму је бор симболизовао Јупитера и венеру као пура арбор - "неискварено дрво" - и девичанство. Повезиван је са Дијаном и Митром. У семитској традицији, шишарка је симбол живота. Означава плодност, а дрво је посвећено фрогојском Атију и његовој супрузи Кибели.

Смоква

Дрво и плод смокве симболизују живот, плодоносност, напредак и мир. Понекад се смоквино дрво приказивало као дрво знања, а спаја у себи симболику и мушког и женског принципа, са листом који представља мушки принцип, ии лингам, и плодом који представља женски принцип, односно јони. Смоквин лист означава страст и сексуалност. Плутарх је записао: „лист смокве представља пијење и кретање и предпоставља се да означава мушки полни орган.“корпа са смоквама означава плодност и жену као богињу или мајку. У вези је са виновом лозом као местом мира и опуштености. Због облика својих плодова, који наликују женским грудима, смоква се поистовећује с њима и понекад назива „дрветом многих дојки“.
У будистичкој традицији, смоква је свето дрво Боди, под којим је Буди дато просветљење. У хришћанству, смоквино дрво понекад зауаима место јабуковог дрвета као дрвета познања у рајском врту. У грчко – римској култури, смоквино дрво је посвецено Дионису, односно Баху, Пријапу, Јупитеру и Силвану. Фалусни је симбол. У јеврејској традицији, дрво смокве представља мир, напредак, обиље, и симбол је Израела заједно са виновом лозом. У исламу, приказано је као небеско дрво које је свето, јер је на њему Мухамед положио заклетву. У културама Океаније, смокав углавном представља дрво живота и игра важну улогу у спиритуалним ритуалима.

Пиринач

На западу, пиринач има симболично значење које је слично значењу зрна жита, али на Истоку, пошто је основна храна, сматра се да има божанско порекло.
Он може имати магичне особине и обезбеђивати исхрану натприродних својстава, или може да на магичан начин обнавља залихе себе самог. Симбол је обиља и небеског опскрбљивања и према веровању, људи су били принуђени да га гаје тек након што су истерани из раја, а земља и небо у божанском смислу се раздвојили. Пиринач представља вечни живот, духовну исхрану, исконску чистоту, соларну снагу, знање, боиље, срећу и плодност. Отуд и обичај, распрострањен и на Истоку и на Западу, да се намладу током венчања баца пиринач.

Мак

Мак је симбол Велике мајке као једне и мноштва, мајке и девице. Он представља ноћ и посвећен је свим божанствима ноћи и месеца. Представља плодност, заборав, немар, лењост и смрт – ова четири потоња значења су повезана са дрогама које се производе од мака, као што су опијум, морфин и хероин.
Макови као орнаменти појављују се на цртежима етрурског острва мртвих. Разлог због ког је се мак сматра симболом плодности је, наравно, бројност његових семенки. У кинеској симболици, мак означава повлачење, одмор, успех и лепоту, али као опијум симболизује зло, одсутност духом и разузданост.
У грчко – римској култури, мак симболизује период сна и смрти у биљном свету, симбол је Деметре (богиње земљорадње, житарица и усева), пдносно Церере, Персефоне, Венере, Хипноса и Морфеја.
Лишће мака је било посвећено мајци богова, Хери, и служило је за прорицање.
У хришћанству, мак представља сан, незнање и равнодушност. Мак црвен као крв представља Исусову патњу као и смртни сан.