АВОКАДО
Persea gratissima
 Порекло: Мексико, Гвантемала, Антили. Успешно се узгаја на Јадранској обали.
Жбун или ниже дрво. Лишће од 20 до 30 дужине, дугуљасто, благо таласасто, са ребрастом нерватуром.
Воли директно сунце. Добро подноси сув ваздух али му ипак прија орошавање.
Земљиште треба да му је плодно, хумусно, умерено влажно.
Авокадо се често гаји у саксијама али му много виш прија да расте директно у земљи, рецимо у делу стаклене баште. Оптимална температура за Авокадо је 10-22 степена Целзијуса.
Размножава се тако што се крупна, месната семенка извади из плода и негде на средини бокова, са три или четири стране у њу убоду чачкалице, са по пола сантиметра, како би придржавале семенку изнад посуде са водом. Циљ је да доњи део семена константно додирује површину воде. после неког времена, појавиће се једма јака жила а на горњем делу ће кренути нови избојак. тада биљку треба посадити у земљу.
Када се биљка формира, треба исећи терминалну гарну да би се формирале и бичне гране.
Плод авокада је крупан, када потпуно сазри постаје сладак и јестив је.
АДАМ - СЛОНОВО УВО
Alocasia macrorbiza
 Пореклом је из Малезије, Филипина и острва Јаве.
Листови су симетрични, са израженом паралелном нербатуром, нарасте до 1м.
Лиска подсећа на слоново уво, због чега је биљка и добила народно име "слоново уво".
Цваст је у виду класа, неугледна, обавијена брактејом.
Воли влажна, умерено-растресита земљишта (хумус и баштенска земља),јаку светлост али не директно сунце и повремено оришавање.
Размножава се углавном дељењем бокора.
ЛИСНАТЕ БЕГОНИЈЕ
Begonia spp.
 Пореклом са североистока Индије, данас постоје многи хибриди.
Листови су заобљени, срцасти или бубрежасти, често длакави, са разним пругама.
Цветови су неугледни, ситни, бледоружичасти или бели.
Расте20-40см у висину и ширину.
Воли јаку светлост али без директног сунчевог зрачења.
Заливање треба вршити два пута недељно лети а зими кад се земља осуши, у воду треба додавати течно ђубриво.
Никада не треба орошавати лишђе.
Шкоди јој промаја, дувански дим и вишак влаге у земљишту.
Бегонија се размножава прзницама листа. Лист се исече на коцкице величине 2см, наличјем се постави на умерено влажан хумус. Изданци ће се појавити за месец до два месеца.
Животни век ових биљака је једна до три године али се препоручије обнављање сваке године јер старе биљке губе форму и нису много декоративне.
БЕНЏАМИН
Ficus benjamina
 Жбун или мање дрво са повијеним гранама.
Ареал: Индија, Малезија.
Лишће зимзелено, овално, на врху зашиљено, делује као воштано.
У саксији не цвета.
Воли јаку светлост. Оптимална температура 13-22 степена Целзијуса.
Погодан супстрат је нешавина хумуса, песка и баштенске земље.
Ђубрење треба вршити од пролећа до јесени, течним ђубривом за зелене биљке.
Фикус воли орошавање па то треба чинити на свака два дана, не подноси сув ваздух и близину грејног тела зими.
Сваке године у фебруару, марту, треба пресадити биљку у један број већу саксију.
Достиже димензије од 50см до 3м висине и 50см до 1м ширине.
Размножава се резницама у тресету или у води.
У кућним условима живи две до15 година.
ВОДЕНА ПАЛМА
Cyperus alternifolius.
 Порекло: мочваре у Африци и Мадагаскару.
Полу водена биљка која свој коренразвија у води а стабло изнад воде.
Листови су скривени на дну стабљике, на дугачким, шупљим дршкама се налазе брактеје које су усрвари декоративне.
Брактеје су издужено цилиндричне постављене у круг око самог врха стабљике, где се налази и неугледна цваст.
Врста је светлости али не воли јако подневно сунце. Оптимална температиура за папирус је 10-22 степена целзијуса, воли високу влажност ваздуха и орошавање.
Ђубрење се врши једампут месечно, ђубривом за речне биљке
У висину расте до једног метра а у ширину око 40см.
Размножава се тако што се брактеја потопи у воду, брзо се појављују коренчићи, који секасније пресаде у лаки тресет или камену вуну ради одржавања равнотеже биљке
ДИФЕНБАХИЈА
Dieffenbachia picta
 Вишегодишња зељаста биљка, великих зелених листова са белим пегама. Листови су појединачни на дугачким дршкама овални, шиљати.
Цветови су у виду класа, обавијени великом брактејом.
Стабло витко, зелено, меснато са ожиљцима од опалих листова.
Достиже висину од 1,5м и 80см ширине мада постоје и патуљасте форме.
Тражи јако али индиректно светло.
Погодан супстрат за фифенбахоју је 50% тресета и 50% баштенска земља.
Сваке године у априлу се измешта у већу саксију.
Не подноси промају ни сув ваздух, као ни претерано заливање. Прија јој туширање листова једном недељно, како би се спрала прашина и тако ослободиле стоме.
Размножава се резницама стабла од 10см. резнице се ставе у воду да пусте жиле или се третирају хормоном за ожиљавање па се затим постављају у тресет хоризонтално. Резницама треба обезбедити топлоту одоздо и повишену влажност ваздуха која се постиже прекривањем посуде најлоном.
Ско дифенбахије је отрован, делује надражујуће и изазива оток, зато када дођемо у додир са њиме, морамо добро опрати руке.
ДРАЦЕНА
Dracena spp
 Порекло: Африка, Азија, Аустралија.
Жбун који при опадању доњих редова лишћа формира стабло 50см до 2,5м, ширине 80-120см.
Листови су дугачки 30-40см а широки мање од једног сантиметра, са пругама по дужини.
Ретко цвета у саксијама.
Сув ваздух утиче веома негативно на биљку, суше се врхови листова, интензивно опада а може довести и до угинућа. Прија јој орошавање и туширање па јој када је ваздух сув, редовно треба квасити листове.
Воли светлост али не и осунчаност. Добро подноси и засену.
Заливати у малим дозама, да не дође до труљења корена.
Размножава се резницана дужине 15см.
МАРАНТА
Maranta spp.
 Вишегодишња листопадна, зељаста биљка са ризомом.
Порекло: Јужна Америка (Бразил).
Лишће 10-15см, објајастог облика, са шарама у више нијанси зелене и ружичасте боје.
Цветови ситни, бели у класовима.
Маранта је врста сенке, воли високу влажност ваздуха, па је треба што чешће орошавати. Оптимална температура 15-22 степена целзијуса.
Потребно јој је стално влажно земљиште а зими је треба умереније заливати.
Супстрат треба да буде веома порозан и лаган (Тресет, хумус, кокосова влакна, перлит...).
Одрасла биљка иде у ширину и до 60см а у висину свега 20-30см.
СТИДЉИВА МИМОЗА
Mimosa pudica.
 Ареал: тропска Америка (Бразил)
Кратког је животног века, најчешће се узгаја као једногодишња биљка. У роду има преко 400 врста а само се (Mimosa pudica) узгаја у кућним условима.
 Жбун налик на албицију, лишће 5-10см дужине. на дугим петељкама, непарно сложено, при додиру се скупљају уз петељку.
Цветови су ружичасти, нежни са мноштвом иглицама, усмереним на све стране. Цвета у јулу, августу.
Изразита врста светлости, потребно јој је директно сунчево зрачење.
Земљиште за албицију треба да буде лако, порозно и плодно. Воли повишену влажност ваздуха и стално влажну земљу, оптимална тенпература јој је 18-25 степени Целзијуса. До скупљања листова на додир долази само на температурама вишим од 25 степени Целзијуса.
Размножава се из семена у пролеће, на температури од 25 степени. Мимозе не воле пресађивање па их је зато нај погодније сејати директно у саксију или у брикете од кокосових влакана, обавијеним мрежицом (коко дискови) јер се уз помоћ њих млада биљка не траумира при пресађивању.
|
