Род цитруса броји више различитих врста:

Лимун, поморанџа, мандарина, грејпфрут, фортунела, минеола, (хибрид између мандарине и грејпфрута), будина рука, цитрон…

Цитруси су сутропске воћке, порeклом из југоисточне Азије, односно са подручја далеког истока (Кина – Индија).

ЛИМУН
CITRUS MEDICIA:

Корен

Корен лимуна је разгранат са доста жила и жилица. Развој кореновог система зависи од растреситости землјишта, влаге, топлоте, минералних састојака, као и од прилива угљених хидрата из лишћа.

У идеалним условима корен једногодшње саднице може развити жиле величине пола метра за једну годину.

Приликом измрзавања грана и лишћа коренов систем је мање оштећен и може се обновити одсецање надземног дела стабла.

Из корена ће се под повољним условима поново појавити младари.

Стабло

Стаабло може израсти око пет метара висине, а круна 2-3 метра, у зависности од сорте и услова гајења.

Гране и гранчице

Оне могу бити:

• водопије
• вегетативне
• родне.

На гранама лимуна налазе се трнови, што је посебно изражено ко дивљег лимуна.

Лист

Лист лимуна је обично елиптичан што зависи и од сорте. Веома је декортиван и важан за стварање органске материје,

Цвет

Цвет лимуна је ружичасто бео, или бледо жуте боје, приајтног мириса.

Период цветања лимуна траје до 50 дана при температури од 17-24` С . Код високих температура долази до масовног опадања пупољака и цветова. Цветови лимуна су двополни, али укoлико не дође до опрашивања плод остаје без семенки (ПАРТЕНОКАРПНИ). Опрашивање врше инсекти, а у затвореном простору може се извести вештачки, меканом четкицом.

Плод

Плод лимуна је округао, дугуљаст, елиптичан, са мање или више израженом сисом – испупчењем, што зависи и од сорте.

Такође, плод може бити са глатком и набораном кором, ситнији или крупнији, сочнији или мање сочан, са киселим или слатко киселим соком.

Из мирисне коре лимуна добија се етарско уље којe улази у састав колоњске воде. Због етарског уља које садржи, кора плода лимуна је горка.

Плод може остати на грани до две године, па се може брати по потреби.

ВАЖНИЈЕ ОСОБИНЕ ЛИМУНА

*Стабло лимуна може живети до 500 година ( у затвореном 50-60 година ).

*Обично почне да рађа између треће и пете године.

*Једно стабло од 20 година може имати и до 1000 заметака плодова.

*С обзиром на то да је лимун зимзелена биљка, вегетациони период се може продужити и преко зиме у затвореном.

*При ноћној температури од 19`С стварају се најповољнији услови за заметање, раст, одржавање и сазревање плодова.

Подлоге за лимун

Лимун се може гајити на подлози произведеној из семена лимуна, односно на сопственом корену, или на подлози добијеној из семена неког другог цитруса.

Универзална подлога за калемљење свих цитруса је PONCIRUS (полулистопадни жбун или дрво, отпоран на хладноћу до -20`С)

Светлост

Лимуну је и преко зиме потребна светлост.

Ако се лимун налази у затвореној просторији, у време тмурних дана, довољно је да упалимо сијалицу.

У производњи се у последње време, као допунска светлост, користе фито-лампе.

Услед недостатка светлости долази до престанка свих функција.

Вода

Води за заливанје може се додати кокошије, преврело стајско или минерално ђубриво. Лимун не треба заливати хладном водом. За заливање и испирање лишћа најбоље је користи кишницу. Лимун који заливамо водом, која је богата кречњаком, обично пати од недостатка гбожђа.

Пожутело и суво лишће знак је недостатка влаге и хранлјивих материја.

Земља за гајење лимуна

Најпогоднија земља за гајење лимуна је троделна мешавина:

шумске земље и хумуса, или чисте баштенске земље,

други део треба да буде ситан песак, речни муљ или иструлели

унутрашњи део врбе, трећи део треба да буде стајско ђубриво.

Ђубрење

Ђубрење се може вршити органским и вештачким ђубривом.

Органска

Од органских ђубрива користе се: прегорели стајњак, компост, живинско ђубриво, тресет и пепео.

Вештачка

Лимун тражи следеће елементе: кисеоник, водоник, угљеник, азот, магнезијум, калцијум, калијум, сумпор, гвожђе, манган, бакар, молидбен, фосфор натријум, хлор... *Угљеник узима из ваздуха а све остало из земље. Ти елементи могу се додавати биљци растворени у води при заливању. Може се примењивати и фолијарно ђубрење(преко листа).

Данас се на тржишту могу наћи специјална ђубрива за цитрусе. *У саксију се поред биљке могу стављати опиљци бакра и гвожђа.*

ХЕМИЈСКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЛИМУНА

Болести лимуна се могу поделити на:

1) Празитске (узорци су гљивице, вируси, бактерије и друге штеточине)

2) Непразитске (настају због климатских фактора или недостатка неког хранива у земљи)

По листу лимуна можемо закључити од чега болује или који му хранљиви елемент недостје

• 1. Листови отпадају; сувише су суви и земља и ваздух или је земља сувише влажна. Треба опипати земљу и установити да ли биљку треба просушити или залити
  2. Биљка танко расте; сувише је топло уз стабло. Биљку треба преместити на хладније, проветреније место.
  3. Раст престаје а листови опадају; сувише је хладно. Биљку треба преместити на топлије место.
  4. Листови се увијају и постају смеђи на врховима (хладна промаја); биљку треба преместити на заштићеније место.
  5. Листови су бели; биљку треба прихранити.
  6. Беле вунасте наслаге на листовима (поморанџина ваш); наслаге треба одстранити ватом наквашеном метил алкохолом или испрати биљку системичним инсектицидом.
  7. Смеђи штитасти инсекти с доње стране листова; одстранити их једну по једну комадићем вате натопљене метил алакохолом
  8. Листови су пегавожути (лисне буве); прскати системичним инсектицидом.
  9. Листови жути, кад се биљка дотакне излећу беле мушице (беле ваши); треба прскати инсектицидом на бази реметрина.
  10. Листови прекривени чађавом плесни; обрисати плесан влажом крпом, прскати фунгицидом.

Сорте лимуна

Лисбон - гаји се на отвореним и затвореним просторима. Вома је бујан. Расте до 5 m висине, са мноштвом лишћа. У току године цвета више пута. Тежина плода је око 150 грама плод је дугуљастоокругао са веома израженом испупченом сисом.

Еурека - Америчка сорта чије је стабло осредње висине и мање бујности. У току године цвета више пута и редовно рађа. Погодан је за гајење на отвореним просторима а мање у затвореним просторијама. Плодови су са средње израженом сисом, лепог изгледа, а кора им је глатка и танка.

Месечар - Сорта је прилагођена гајењу у северним пределима и затвореним просторијама. Као и остале сорте, цвета више пута и доноси обилан род. Круна је обрасла мноштвом лишћа.

Плодови су прилично ситни и не довољно сочни.

Мајер - Долази из Кине, гаји се у затвоареним просторијама има велику популарност. Ова сорта рано доноси плод. Одлично рађа, добро подноси ниске темепературе и спроије расте. Круна му је мање обрасла лишћем. Веома је уркасан и погодан за гајење у посудама. Плодови су сочни, с благим киселкастим укусом, глатке и танке коре, без изражене сисе.

Гроздасти - Показао је све особине добре сорте. Карактеристичан је по цветовима збијеним при врху младара, а после цветања плодови су збијени као грозд. Редовно и обилно рађа. Плодови су сочни и манје кисели, дугуљастоелиптични, с израженом сисом.

* Поред ових, постоје и друге мање познате сорте и хибриди, добијени селекцијом и укрштањем.

* Лимун није карактеристичан за наше подручје али се радо гаји у собним условима. У Црној Гори лимун од природе расте на приморју.