ПАТУЉАСТО ВОЋЕ

Поред јагода, лубенице, рибизле и других више познатих врста ниског воћа, постоје и патуљасте: бресква, јабука, шљива, лимун...

Б Р Е С К В А веома добро успева на нашим просторима, нарочито на подручју где успева виноград. Разним укрштањима настале су веома занимљиве врсте брескве, отпорне не разне штеточине, са различитим величинама плодова, стубасте и патуљасте форме.
Патуљасте брескве веома лепо изгледају у врту са својим разгранатим стаблом и дугачким, копљастим листовима, тесрерасто назубљеним и повијеним према земљи.
Патуљасте брескве такође цветају и плодоносе као и високе сорте, у просеку су бујније али спрам своје висине, не могу донети ни превелику количину плодова, тако да се не котисте у производњи на плантажама.
Такође се могу посадити у саксију па тако у градским условима, на тераси више није необично узбрати брескву или неко друго воће.

Ј А Б У К А је често гајено воће на овим просторима али мало ко зна да постоје стабла патуљастих јабука које не расту преко једног ипо метра а доносе плодове чак око пола килограма тежине. Забележена је тежина плода и до 550 грама.
Постоји више сорти патуљасте јабуке које могу као необично мало али родно дрвеће да се посаде у врту, као солитер на мањим травнатим површинама па чак и у комбинавији са сезонским расадом.
Често је гајена у саксијама тако да свако на тераси или балкону може имати своју патуљасту јабуку која ће му поред свог предивног изгледа, донети и мало освижења у виду свежег плода убраног својеручно.

Ш Љ И В А као патуљасто дрво има веома ефектан изхлед, нарочизо имајући у виду да су плодови шљиве тамно плави па се веома ефектно може уклопити у вртни амбијент али као и сво патуљасто воће, може да се гаји и у саксији.

Л И М У Н мајер, расте до једног метра висине али је веома бујан и разгранат. Период развоја од калемљења до већ лепо формиране биљке није претерано диг, наравно када се узме у обзир да је лимун вишегодишња врста. Цвета већ крајем пролећа прве године после калемљења што је заправо само неколико месеци касније. Већ друге године мајер добија форму малог дрвета са пуно цветова и плодова, што се често и поклапа временски јер лимун током целе вегетације доноси цвет. Такво мало дрво са предивним мирисом цветова и јарко жутом бојом плодова, свакако заслужује почасно место у врту или на тераси у саксији. Проблем је само то што лимун не подноси мразеве па се током зиме мора изместити у добро осветљену просторију са оптималном температуром од 3 до 5 степени Целзијуса. Ако се којим случајем догоди да се температура спусти испод нуле, лимун може да издржи највише до -5 степени али ако та температура потраје, може доћи до измрзавања.

 
СТУБАСТО ВОЋЕ

Модерна технологија се све више окреће од старих сорти и старих начинна узгоја воћа.
Данас је све присутније стубасто воће које нема много разгранату крошњу па се може садити веома густо , са размаком мањим од 1м а између редова до 2м. Нове сорте доносе веће приносе по хектару али и уједначен плод, лепшег изгледа, који се више тражи на тржижту од старих али не мање квалитетних воћних плодова.Начин садње стубастог воћа: јабуке, крушке кајсије трешње, вишње, шљиве и других врста, омогућава машинско брање, што је један од фактора појефтињења финалног производа.
Због тога већ данас има све мање потребе за радницима у берби а у догледно време изгледа да тог посла више нигде неће ни бити. То је једна од последица глобализма, где се тежи смањењу броја радника, увођење механизације где год је то могуће, на тај начин се обара цена производа.
Веома елегантно и ефектно може изгледати стубасто воће у врту.
Оно се обично сади у шпалиру па тако наглашава границе врта или или неки његов део.
Неке врсте стубастог воћа, могу да се гаје и у саксијама јер не расту превисоко а погодне су и због тога што њихова крошња није шира од саме саксије па не заузима пуно простора.
То пружа могућност људима који желе да у граду одгаје своју воћку, и уберу њен плод, да их одгаје на тераси или балкону. Задовољство је вишеструко јер се одступа од униформног сађења сезонског расада, уводи се нешто сасвим ново а опет, за неке још ефектније. Добија се зелени стуб или шпалир на коме се током године смењује период: листања, цветања и плодоношења. Плодови поред свог прелепог изгледа и јаркох боја имају посебну драж када се уберу, јер је до те мере свеж (тек убран) плод људима у граду готово недоступан.
Тако гајено воће тражи сву прихрану као и у природним условима али се пред зиму корен мора додатно заштотити, тако што се саксија постави на слој новина и обавије крпама или новинама, како би се спречило измрзавање. То у природним условима није потребно,( мада се често користи малч у сврху превенције) јер је корен дубље у земљи а и мања је површина у удодру са атмосфером па је тако и хлађење спорије.