Киви је воће које расте на пузавици попут винове лозе. Плодови су округли или елиптични, кожасти, маљави. Изузетак је врста „Аргута“ која има ситније плодове, рађа у гроздовима, велике количине а кожа на плодовима је глатка. Унутрашњост плода је зелена, месната са концентрично распоређеним ситним семеном. Када је потпуно зрео, плод кивија је веома сладак а садржи много витамина и минерала. Веома је значајно то што садржи селен. Према легенди: дворске даме у Кини су редовно јеле киви да би дуго изгледале младолико. Данашња истраживања то потврђују а управо селену се приписује да утиче на „подмлађивање“.
Киви је дводома врста па се обично на 3 – 5 женских стабала сади по једно мушко ради опрашивања. Тај број зависи и од опрашивача. Уколико се гаје плантаже онда се обично поред држе кошнице са пчелама да би се са мањим бројем мушких стабала постигао велики учинак у опрашивању. За гајење једног родног стабла у врту или башти, могу се набавити саднице калемљене на два пупољка, тако да се добија мушка и женска грана на једном стаблу.

Киви се може размножавати вегетативним и генеративним путем.
Вегетативно разможавање се врши летњим резницама али се тешко прима без хормона за укорењивање.
Таква производње траје много краће него код генеративног начина али и квалитет садница није исти. Много су осетљивије и век им је нешто краћи.

Генеративно размножавање се врши тако што се семе кивија кашикицом извуче из плода. Са семеном тада остане и део плода али то све треба размазати на папирну марамицу или салвету. Тако се остави на суво место да се осуши а на пролеће се постави у посуду са земљом салвета на коју је залепљено семе. Преко семена се поспе танак слој песка (2 – 3мм). Салвета у земљи брзо иструли тако да њено присуство не омета поник. Из семена ће после око две до три недеље нићи ситне, нежне биљчице које у почетку треба држати у шареном хладу. Најесен биљчице треба расадити и ставити у неграјану просторију са температуром од 1 до 5 степени.

Наредне године млади киви брзо расте али се за калемљење треба сачекати треће лето.
Калеми се на спавајући пупољак од јула до септембра.
Пре калемљења матично стабло и подлогу треба заливати неколико дана да би ниво течности био довољан за примање калема. По калемљењу биљке треба држати у хладу. Препоручије се да буду у мини пластенику или се преко саксије постави пластича кеса да би се створила влажнија микроклима. Наредног пролећа, калемљена биљка се сади на отворено.

Киви успева у континенталним условима

Киви је заправо веома отпорна биљка која подноси и веома хладне зиме али се ипак препоручује малчирање. Познато је да се у Србији последњих година све више траже саднице кивија за садњу у двориштима мада још нема неке организоване производње на већим површинама.

Развучени начин гајења кивија (као код винове лозе), није препоручљив.
Гајење кивија се базира на главној грани из које бочно расту родне гране.
Главна грана измрзава сваких 5-8 година па се стабло мора подмлађивати.
Главне гране се крате на 1м сваког лета а нове изданке који се након тога формирају близу реза терба уклонити.
Киви рађа у доњим деловима бочних грана.

Киви је биљка веома бујног раста а и велике количине плода. Стога им је потребно веома много прихране. Нај препоручљивије је додавати му стајњак и глистењак али у недостатку органског хранива може да паслужи вештачко ђубриво НПК. Поред тога, може се прихрањивати и фолијарно Муртоником или Славолом што је показало изузетно добре резултате.

Када остаре бочне главне гране, треба их скратити у пролеће, пре листања а на на њиково место треба преусмерити бочни изданак. Тај изданак треба скратити на око 1м дужине како би почео да се грана, да би преузео функцију родних грана. Одатле ће израсти нове родне гране, које током лета треба орезати. Ово треба поновити и наредне године. После орезивања је корисно биљку заливати јер на резовима губи много течности.