ПИТОМИ СЛЕЗ
Althea rosea

Висине од 2-3м.
За добар развитак захтева отворене позиције, сунчана до полу сеновита места, лако, умерено хранљиво и влажно баштенско земљиште. Потребно је вршити редовно заливање јер на сувим и слабо хранљивим земљиштима, брзо пропада. Користи се и за резани цвет.

БЕЛА РАДА
Bellis perennis

Висок је 10-15цм. Најбоље се развија на плодном, растреситом и умерено влажном земљишту. Цветови су углавном бели али постоје и ружичасте до црвене сорте средиште цвета је жуте боје.

ТУРСКИ КАРАНФИЛ
Dianthus barbatus

Висине 40-50цм.
Захтева отворена, сунчана, од ветра заштићена места. Подноси и полу сеновита места. Воли баштенско, добро нађубрено и добро дренирано земљиште. На тешким, влажним као и на јако сувим теренима, не успева.

НЕЗАБОРАВАК
Myosotis alpestris

Висине 10-30цм.
Захтева плодну, баштенску земљу и обилно заливање. Презимљава на отвореном без заштите.

СИЛЕНА
Silene pendula

Висине до 25цм.
Цвета од маја до краја јуна. Захтева отворена, сунчана места, добро нађубрено земљ и умерено заливање. За време јаких зима добро би било преко засађених места ставити заштиту (ставља се слој сламе, пиљевине, грања...).

ДАН И НОЋ
Viola tricolor

За све време гајења потребно је одржавати умерену влагу. Док су у расаду штитити их од јаког сунца док не ојачају. Траже отворена, сунчана места, лаку, добро нађубрену баштенску земљу и умерено заливање. У засени расту доста слабо а на сувом, сиромашном земљишту сорте се дегенеришу.
Дан и ноћ се може сејати крајем лета или крајем зиме у зависности од тога када желимо да га посадимо на стално место. Из семена посејаног у јулу-августу, стасају биљке које се саде крајем септембра и у октобру месецу. Оне презимљавају на отвореном а пупољци често избијају и из касних снегова.
Уколико се жели постићи да биљка буде добре виталности током целог пролећа и дочека „смену“ расада крајем пролећа онда се сеје у стакларама у јануару и фебруару месецу. Износи се на отворено почетком априла.

ШЕБОЈ
Cheiranthus cheiri

Шебој расте у форми полужбуна, висине 20—70 cm. Корен му је вретенастог облика, разгранат и сиве боје. Биљка при основи надземног дела често одрвенела, стабло је разгранато, усправно или устајуће. Листови су издужено ланцетасти, на врху ушиљени.Цветови су густо сакупљени у вршне гроздасте цвасти. Крунични листићи су различито обојени — могу бити жути, наранџасти, златно-мрки, до црвени или љубичасти. Цвета од маја до јуна. Плод је љуска, у којој су семена поређана у једном или два реда. Семе је светломрке боје, округло, величине до 3 mm.

Значај:

Шебој се већ у античко доба широко узгајао, и користио у народној медицини у јужној Европи. Поседује антиреуматска, спазмолитичка, кардиотонична, диуретична, експекторансна, офталмичка, пургативна и ресолвентна својства. Садржај есенцијалног уља у цвету је око 0,06%. Ово уље има пријатан мирис кад се разблажи, те се користи у индустрији парфема.

Данас се шебој ретко узгаја због лековитог дејства (нпр. у северној Индији, Ираку), већ углавном због своје лепоте, као украсна баштенска биљка. Среће се као мотив у народној и уметничкој поезији на српском језику (нпр. у песми Моја комшиница Алексе Шантића). Српски назив ове биљке води порекло од турске речи (тур. şebboy).