|
 Capsicium annuum
Грмолика једногодишња биљка која се узгаја због плодова који у јесен примају изузетну боју.
Биљка порасте до 50см (брзо расте).
Цвета и плодоноси исте године.
Цветови су бели, неугледни, без мириса. али плодови својим обликом и бојом оправдавају декоративност.
Супстрат за гајење треба да буде мешавина баштенске земље, тресета и хумуса од лишћа, са додатком 15% органског ђубрива.
Саксија треба да буде пречника 12см.
Потребно јој је пуно светлости, што више директног сунца.
|
|
Опширније...
|
|
|
 Pistacia vera
Дрво пореклом са Блиског Истока.
Често гајено у медитерану због плодова ПИСТАЋА.
Пистаћ је ниже дводомо, листопадно дрво висине 7-8м.
У медитерану плодоноси у септембру и октобру месецу.
Тражи хранљива сува земљишта.
Отпоран је на температуре до око -10*Ц
|
|
Опширније...
|
|
 Зимзелена биљка са пузећим ризомом која образује бројне љуспасте столоне.
Лисне дршке су кратке а листови су перасто сложени са до 50 парова листића.
Врста је широко распрострањена а понегде се може срести и као епифита.
Често гајена врста. Нарочито је ефектна у висећим корпама.
захтева пуно светлости али не директне и добру дренажу земљишта.
Уз редовно заливање, може поднети и сувљи ваздух.
|
|
Опширније...
|
|
|
 Почела је реконструкција Булевара Краља Александра у Београду а грађани још не одустају од протеста против сече „београдских платана“
Булевар се простире од самог центра града до Устаничке улице и Малог Мокрог Луга.
Кроз историју овај правац је био значајан. Још су Римљани на том потезу прокопали тунел преко кога је долазила вода од Малог Мокрог Луга до тадашњег града.
У новије доба представљао је једну од главних саобраћајница, најдужу у граду која је једним делом била транзит за камионе.
Са обе стране пута биле су трамвајске шине паркинг, дрворед платана па широке пешачке стазе.
Углавном је између стаза и зграда постојала по нека зелена површина.
|
|
Опширније...
|
|
Чисти листови - здравија биљка |
 |
 |
 |
|
 Када се на листу биљке накупе наслаге прашине, смањује се могућност њене комуникације са спољашњом средином. Прашина затвара стоме па се тако омета дисање и транспирација биљке. Светлост коју биљка користи у процесу фотосинтезе, не допире у довољној мери до ткива јер прашина одбија дуготаласно зрачење Сунца.
Последице смањене транспирације и дисања биљке, као и смањена проводљивост светлости су: недостатак Кисеоника који напаја ћелије, Смањена фотосинтеза, самим тим и раст, претерано загревање биљке итд. Прашина може да буде извор инфекције а листови који треба да дају свежину дому, бивају матирани уместо сјајни.
|
|
Опширније...
|
|
|
|
|
<< Почетак < Претходна 1 2 Следећа > Крај >>
|
|
Страна 1 од 2 |
